Naš čitalac i veliki dobrotvor Veljko iz Sidneja ponovo je, poslednjih dana oktobra, obradovao stare, bolesne, usamljene i nemoćne u Raškoj oblasti, ovoga puta na planini Goliji. Vredne Veljkove donacije od po 200 evra dobili su: usamljena starica Radmila Tošić iz sela Kuzmičevo i teško bolesni, jedva pokretni i takođe usamljeni Božidar Boško Belić iz zaseoka Praštevina. Baki Radmili naši čitaoci povremeno pomažu pet godina, Bošku od ove jeseni.
Dobrotvor Veljko, poreklom sa naših prostora, godinama pomaže nevoljnicima u otadžbini, njegove donacije već su dobijali mnogi na Goliji, Pešteru, Rogozni i severu Kosova, u junu ove godine Veljko je obradovao siromašnu Vukicu Milosavljević iz sela Kašalj na Rogozni i slabovidog i siromašnog Hamdiju Ajdinovića iz sela Rasno na Pešteru. Ostale njegove donacije podeljene su štićenicima iz centralne Srbije i iz Republike Srpske.
Nemoćna baka
Ostavio je tada ovaj veliki dobrotvor u našoj redakciji i deo novca da se naknadno uruči onima kojima je pomoć najpotrebnija, to smo i učinili ovih dana, baka Radmila i starina Boško su u izuzetno teškoj situaciji, pomoć iz Sidneja stigla im je u pravom trenutku dok se, u planinskoj zabiti, bez ikakvih primanja i ikoga svoga, pripremaju za zimu koja samo što nije stigla.
Nisam se nadala ovoj pomoći i strahovala sam kako ću kupiti malo brašna, najosnovnije namirnice i najpotrebnije lekove, ogrev su mi na vreme obezbedile dobre komšije, pa sada, sa ovih 200 evra, sa manje zebnje čekam hladne dane. Hvala dobrotvoru Veljku iz te daleke Australije, bog neka ga čuva i nagradi njegovu plemenitost, da nije ovakvih ljudi i ljudske dobrote ja ne bi mogla da opstanem i preživim u ovoj zabiti i samoći – priča baka Radmila koja, nakon što je izgubila sina Milorada i unuku Jelenu, živi sa mačkom i tri kokoške u trošnoj kući oblepljenoj blatom, bez vode i kupatila.
Zahvalnost
– Ne znam kako sam, nakon sve tuge, sirotinje i samoće koju sam preživela, još u životu, valjda to bog određuje, verujem i da Svevišnji šalje sve ove dobrotvore da mi pomognu i produže mi život još koju godinu, hvala gospodu još sam na nogama i to mi je najvažnije, kad padnem na postelju biće još mnogo gore, još jedno veliko hvala svima koji su mi poslednjih godina slali pomoć, a najveće hvala velikom čoveku Veljku iz Sidneja – poručuje ova starica sa Golije.
Donaciji dobrog Veljka iz Sidneja puno se obradovao i usamljeni Božidar Boško Belić, jedini žitelj zaseoka Praštevina na Goliji, nesuđeni inžinjer koji je spletom životnih okolnosti i igrom zle sudbine, postao mučenik. U svom rodom kućerku sa polusrušenim krovom i ispucalim zidovima Boško se bori za goli opstanak. Dugo je ovaj siromašni gorštak živeo u Beogradu, radio je i uz posao studirao,malo mu je nedostajalo da postane inženjer mašinstva, u Praštevinu se vratio pre dve decenije da bude uz majku, obolelu od karcinoma, kada mu je majka preminula i on se teško razboleo i sve je krenulo nizbrdo, u Beograd više nije mogao i nije imao gde da se vrati, danas je teški invalid, oba kuka i oba kolena su mu propala, tek nedavno, kada mu je humanitarac Hido Muratović iz Novog Pazara doneo štake, nesrećni Boško je bar malo je stao na noge.
Sumorna priča
– Moj život je teška i sumorna priča, nisam ni slutio da ću pasti na ove grane i moliti za pomoć da bih preživeo, za sve je kriva teška bolest, ni sam više ne znam šta me je sve napalo i šta me još čeka u ovoj nedođiji – priča Boško i ističe da će mu donacija iz Sidneja omogućiti da ga planinski taksi odveze do lekara u Novom Pazaru, da kupi hleb i nešto od lekova, za ozbiljnije lečenje i preporučene operacije kolena i kukova nema novca.
Strah od vukova
– Hvala puno ovom dobrotvoru iz Sidneja, želim mu svaku sreću u životu, dobro zdravlje i bog da ga čuva, ja sam tek od septembra štićenik Humanitarnog mosta „Vesti“, ovo mi je druga donacija dobrotvora, nadam se i bogu molim da će dobri ljudi i ubuduće biti uz mene i da neće dozvoliti da me, gladnog i nemoćnog, vukovi rastrgnu u ovoj divljini – ističe Boško.
