Psovka u pravom trenutku može biti najjednostavniji način da otključate dodatnu snagu i fokus kad je najpotrebnije.
Izgovaranje psovke dok obavljate težak zadatak možda je više nego oslobađanje od pritiska – može vas zapravo učiniti jačima. Istraživanje Američke psihološke asocijacije otkrilo je da ljudi koji psuju prilikom teških fizičkih zadataka mogu da ulože više truda i izdrže duže.
Izgleda da ovaj podstrek dolazi iz sposobnosti psovanja da smanji inhibicije, poveća samouverenost i pomogne ljudima da uđu u stanje fokusiranog „toka“.
Psovanje tokom teških fizičkih zadataka zapravo može pomoći ljudima da ostvare bolji učinak rušeći mentalne barijere. Jačaju se samopouzdanje, fokus i tok, omogućavajući ljudima da prevaziđu svoje uobičajene granice.
Psovka u trenutku frustracije često donosi osećaj olakšanja. Istraživanje sad sugeriše da može doneti i fizičku prednost. Psovanje može pomoći ljudima da bolje izvrše zadatke koji zahtevaju snagu i izdržljivost smanjujući mentalno ograničenje i podstičući veći trud.
„Ljudi se u mnogim situacijama uzržavaju – svesno ili nesvesno – od upotrebe svoje pune snage“, kaže dr Ričard Stivens sa Univerziteta Kil u Ujedinjenom Kraljevstvu. „Psovanje je lako dostupno sredstvo koje vam pomaže da se osetite fokusirano, samouvereno i manje rastrojeno, i da uložite malo više truda“.
Raniji dokazi o vezi između psovanja i izdržljivosti
Prošla istraživanja su dosledno pokazivala da je psovanje povezano sa boljim učinkom u fizički zahtevnim situacijama. Ovi efekti su osmotreni u izazovima kao što su držanje šake u ledenoj vodi tokom dužih perioda i izdržavanje svoje telesne težine tokom izvođenja vežbe sklekova na stolici.
To je sad potvrđen rezultat. Međutim, pitanje je kako psovanje pomaže. Kakav je psihološki mehanizam?
Istraživači su pretpostavili da psovanje deluje tako što dovodi ljude u mentalno stanje sa manje inhibicija. U ovom stanju, ljudi se možda osećaju manje ograničeni društvenim normama i internim oklevanjem, što im omogućava da ulože veći napor.
„Psovanjem odbacujemo društvenu ograničenost i dopuštamo sebi ulaganje većeg napora u različitim situacijama“.
Da bi ispitali ovu ideju, istraživači su sproveli dva eksperimenta sa ukupno 192 učesnika. U oba eksperimenta, učesnici su radili sklekove na stolici ponavljajući psovku po svom izboru ili neutralnu reč na svake dve sekunde. Po obavljenom zadatku, odgovarali su na pitanja o tome kako su se osećali tokom izvođenja vežbe.
Procenjeno je nekoliko mentalnih faktora povezanih sa oslobođenjem od inhibicija. Među njima su nivoi pozitivne emocije, zanimljivost zadatka, rastrojenost i samopouzdanje. Istraživači su takođe merili psihološki „tok“ – stanje dubokog fokusa i preokupiranosti aktivnošću.
Zašto psovanje može poboljšati učinak
Rezultati su potvrdili ranije nalaze. Učesnici koji su psovali tokom vežbe sa stolicom mogli su da drže svoju telesnu težinu značajno duže od onih koji su ponavljali neutralnu reč. Kad su podaci iz dva eksperimenta kombinovani sa rezultatima iz ranije studije, otkriveno je da je prednost u učinku povezana sa višim nivoima izveštaja o psihološkom toku, distrakciji i samopouzdanju, što su ključni elementi stanja oslobođenosti od inhibicija.
„Ovi nalazi pomažu da se objasni zašto je psovanje tako uobičajeno“, rekao je Stivens. „Psovanje je instrument doslovno neutralan u pogledu kalorija, bez droge, nije skup i lako je dostupan kad nam je potreban bolji učinak“.
Istraživači planiraju da istraže da li koristi od psovanja idu dalje od fizičkih izazova. Buduće studije će se fokusirati na situacije u kojima oklevanje često ograničava učinak.
„Naše laboratorije sad proučavaju kako psovanje utiče na javne govore i romantične pristupe, dve situacije u kojima ljudi imaju sklonost da oklevaju ili sumnjaju u sebe“.
