Naučnici su možda pronašli prve dokaze o podzemnim tunelima koji se kriju ispod površine Venere, nastalim usled drevne vulkanske aktivnosti planete.
Tim istraživača sa Univerziteta u Trentu uočio je ono što izgleda kao podzemna cev od lave na Veneri, prvo podzemno obeležje ikada otkriveno na ovoj vulkanskoj planeti. Rezultati, opisani u studiji objavljenoj ovog meseca u časopisu Nejčer (Nature), mogli bi da potvrde dugogodišnje teorije o vulkanizmu Venere i načinu na koji je oblikovao planetu, prenosi Radio-televizija Srbije.
„Naše znanje o Veneri je i dalje ograničeno, i do sada nikada nismo imali priliku da direktno posmatramo procese koji se odvijaju ispod površine Zemljine ‘planete bliznakinje’. Identifikacija vulkanske šupljine je zato od posebnog značaja, jer nam omogućava da potvrdimo teorije koje su godinama samo pretpostavljale njihovo postojanje“, rekao je u saopštenju Lorenco Brucone, profesor na Univerzitetu u Trentu i koautor studije.
Naučnici koji su radili studiju analizirali su radio-podatke prikupljene tokom misije „Magelan“ između 1990. i 1992. godine. Letelica je probila guste oblake Venere kako bi mapirala njenu površinu pomoću radara sa sintetičkom aparaturom.
Tim je analizirao radarske snimke u potrazi za znakovima lokalizovanog urušavanja površine i pronašao ono za šta veruju da je prazna podzemna cev od lave u blizini vulkana Nuks Mons na planeti.
Tunel od lave širok je oko kilometar, što je više nego kod sličnih struktura pronađenih na Zemlji i Marsu. Njegov svod ima debljinu od oko 150 metara, a sadrži praznu šupljinu visoku najmanje 375 metara.
Tuneli lave su podzemni tuneli nastali vulkanskom aktivnošću. Obično se formiraju kao nusproizvod tokova bazaltne lave, gde lava male viskoznosti nastavlja da teče ispod površine očvrsle lave.
Venera je planeta sa najvećom vulkanskom aktivnošću u Sunčevom sistemu, a ta aktivnost je oblikovala njenu površinu. Naučnici već dugo pretpostavljaju da je vulkanska istorija Venere možda dovela i do formiranja velike podzemne mreže tunela, ali je to do sada bilo teško otkriti zbog guste atmosfere planete.
Otkrivanje prvog tunela na Veneri ukazuje na činjenicu da bi ih moglo biti još ispod površine planete. „Ovo otkriće doprinosi dubljem razumevanju procesa koji su oblikovali evoluciju Venere i otvara nove perspektive za proučavanje planete“, rekao je Brucone.
Istraživači navode da su potrebni novi snimci visoke rezolucije i podaci dobijeni radarima koji mogu da prodru ispod površine kako bi se utvrdilo da li na Veneri postoji još ovakvih struktura.
Predstojeće misije, poput Nasine Veritas i misije EnVision Evropske svemirske agencije, čije je lansiranje planirano za 2031. godinu, mogle bi da omoguće proučavanje unutrašnjosti Venere u potrazi za drevnim tunelima nastalim njenom vulkanskom prošlošću.
