Arheolozi su, iskopavajući groblje srednjovekovnih vitezova u Španiji, otkrili ostatke muškarca srednjih godina s dve ubodne rane na glavi i smrskanim kolenom. To je ukazivalo da je ta osoba poginula u bici.
Međutim, kada su pažljivije pogledali skelet bili su šokirani dugom i uskom glavom, za koju veruju da je posledica genetskog poremećaja koji je obično bio smrtonosan još u detinjstvu.
„Bila sam veoma iznenađena. Nikada ranije nisam videla ovakvu lobanju, posebno ne onu koja pripada vitezu“, rekla je za LiveScience Karme Risek, biološki antropolog Univerziteta Rovira i Virgili.
U studiji objavljenoj u žurnalu Heritage, ona i njene kolege detaljno su opisali analizu kostiju skeleta pronađenog u zamku Zorita de los Canes u centralnoj Španiji. Zamak je od 13. do 15. veka bio u posedu Reda Kalatrava, grupe vitezova i monaha koji su preuzeli vojne dužnosti.
Kada su arheolozi obavljali iskopavanja na groblju Zorita de los Canes između 2014. i 2019. otkrili su na desetine ljudskih skeleta, uključujući i jedan ženski, s traumatskim povredama koje ukazuju na nasilne incidente i ratne rane. Ali jedna osoba se isticala među oštećenim skeletima zbog svoje „ekstremno izdužene lobanje“, napisali su istraživači u studiji.
Utvrđene godine
Muškarac je bio sahranjen u drvenom kovčegu koji se uglavnom raspao, a mnoge njegove kosti su se takođe razgradile tokom vekova. Detaljan pregled njegovog skeleta otkrio je da je bio u srednjim ili kasnim četrdesetim godinama kada je umro, a tragovi mišića na kostima pokazali su da je bio aktivna osoba.
Međutim, istraživači su primetili da su se tri njegova kranijalna šava, spoja između kostiju lobanje, prerano zatvorila, što je dovelo do deformacije njegove glave.
Kada se bebe rode, kosti njihove lobanje su u suštini male ploče povezane fibroznim spojevima koji se nazivaju šavovi. Ova fleksibilnost omogućava bebi da prođe kroz porođajni kanal i ostavlja prostor mozgu bebe da raste. Većina kranijalnih šavova ne srasta dok osoba ne uđe u rane dvadesete godine. Ako jedan ili više šavova sraste prerano, stanje koje se naziva kraniosinostoza, to može stvoriti probleme za rast lobanje i mozga.
Danas se može obaviti operacija kako bi se ublažio pritisak na mozak uzrokovan kraniosinostozom, koji može dovesti do povrede mozga i smrti, ali ova vrsta medicinske intervencije nije bila dostupna u srednjem veku.
Učestalost kraniosinostoze u svetu je oko 1 na 2.500, prema rečima istraživača, a mnogi slučajevi su rezultat genetskih mutacija. Jedna od najčešćih genetskih mutacija koja uzrokuje prerano srastanje više kranijalnih šavova dovodi do Kruzonovog sindroma, koji takođe može izazvati razmaknute, izbuljene oči, malu vilicu i gubitak sluha.
Redak sindrom
Međutim, većina ljudi sa ovim sindromom ima normalnu kognitivnu funkciju. Pošto je bila pogođena samo lobanja srednjovekovnog viteza, a ostatak njegovog skeleta ne, istraživači misle da je možda imao Kruzonov sindrom, što je retko otkriće među arheološkim skeletima.
„Većina dokumentovanih slučajeva, posebno u srednjovekovnom periodu, jesu deca. Preživljavanje ove osobe do odraslog doba bez hirurške intervencije je posebno vredno pažnje, s obzirom na potencijalne komplikacije“, napisali su istraživači.
Ipak, istraživači su upozorili da je potrebna dalja genetska analiza kako bi se dokazalo da je čovek imao Kruzonov sindrom.
Uprkos tome, ovaj srednjovekovni muškarac je očigledno preživeo i bio uspešan uprkos potencijalno smrtonosnom genetskom stanju.
Njegove kosti „pokazuju znake aktivnog načina života, koji bi mogao biti u skladu sa životom ratnika“, napisali su istraživači, a ubodne rane na glavi „sugerišu da je mogao poginuti u borbi“.
