Milijarde dolara državne subvencije, poznate kao JobKeeper, otišlo je kompanijama u kojima se promet tokom pandemije povećao, a stotine miliona pripalo je preduzećima koja su udvostručila ili čak utrostručila svoj profit.
Iako je osmišljen kao pomoć firmama koje su doživele ili su očekivale da će zabeležiti pad prometa, značajan deo paketa završio je i kod onih koji ne zadovoljavaju osnovni uslov i pritom sada ne žele da vrate ta sredstva u državnu kasu.
Naime, hiljade profitabilnih kompanija se kvalifikovalo za subvenciju samo na osnovu projekcije pada prometa, koji se u stvari nikada nije dogodio. Tačnije, podaci pokazuju da je svega jedna od šest kompanija pretrpela pad prometa u prva tri meseca programa, a primile su četiri milijarde dolara subvencije u istom periodu.
S druge strane, približno 20.000 kompanija utrostručilo svoj promet, a ipak je tokom ta tri meseca primilo subvencije u ukupnom iznosu od skoro 370 miliona dolara. Još 15.000 kompanija udvostručilo je promet u odnosu na isti kvartal 2019. godine, a pripalo im je blizu 320 miliona dolara od JobKeeper programa.
Tako, firme koja su povećale promet tokom junskog i septembrskog kvartala prošle godine, primile su na ime subvencije čak šest milijardi dolara.
Zato i ne čudi što se javnost uznemirila, a opozicioni lideri počeli glasno da kritikuju vladu Skota Morisona.
Harvi Norman vratio šest miliona
Javnost od profitabilnih korisnika traži da vrate JobKeeper. Naročito velike kontroverze su nastale oko lanca maloprodajnih trgovina Harvi Norman, koji je prošle godine čak zabeležio rekordnu zaradu, a tek pre nedelju dana je pristao da vrati državi šest, od 22 miliona dolara, koliko je dobio na ime subvencije.
Krajem avgusta je Harvi Norman najavio dobit pre oporezivanja od 1.183.000.000 dolara za finansijsku 2020/21, što je povećanje od 521 milion dolara u odnosu na prethodnu godinu, ili rast od preko 78 odsto.
Ova kompanija je najavila i dodatnu isplatu svojim akcionarima na ime dividende, u iznosu od 15 centi po akciji, čime će dividenda za celu godinu iznositi 35 centi po akciji. Akcionari Harvi Normana će tako inkasirati 436 miliona dolara, a očekuje se da će predsednik grupe Geri Harvi dobiti 140 miliona dolara kao većinski akcionar.
Odluka ovog lanca prodavnica da vrati deo dobijenog Jobkeepera, usledila je nakon kampanje Lauburističke stranke, kojoim je savezna opozicija želela da osramoti kompanije koje su tražile subvencije, a nakon toga poboljšale svoj finansijski položaj.
Inače, većina kompanija sa prometom ispod milijardu dolara godišnje morala je prošle godine da pokaže ili da predvidi pad prometa od najmanje 30 odsto, kako bi se kvalifikovala za primanje novca iz programa JobKeeper.
Prag za velike je kompanije je iznosio 50 odsto, a 15 odsto za dobrotvorne organizacije.
Nakon što su se firme kvalifikovale za Jobkeeper, nastavile su da primaju isplate sve do kraja septembra, kada su se uslovi promenili.
Istina, Jobkeeper nije uključivao mehanizam vraćanja novca ukoliko je firma bila profitabilna nakon ispunjavanja uslova za subvenciju.
JobKeeper spasao radna mesta
Državni blagajnik Džoš Frajdenberg brani činjenicu da u programu vrednom 90 milijardi dolara nije unet mehanizam za vraćanje sredstava ukoliko su kompanije ostvarile profit. Prema njegovom mišljenju, da je ta odredba postojala, firme ne bi ni koristile novac iz budžeta, a onda bi to za posledicu imalo gubitak radnih mesta.
Upravo je Frajdenberg podržao odluku da se firmama dozvoli da se uključe u Jobkeeper samo na osnovu očekivanog pada prometa.
– U martu prošle godine, kada smo predstavili Jobkeeper, gledali smo u ekonomski ponor – ističe državni blagajnik, braneći svoj tadašnji stav.
Međutim, realna situacija je bila drugačija, kažu podaci.
Više od 150.000 kompanija povećalo je promet tokom junskog kvartala prošle godine. Oko polovine ove grupe je povećalo promet i tokom septembarskog kvartala. Firme, koje su zabeležile povećanje prometa u oba perioda su tokom šest meseci primile šest milijardi dolara od države.
Ranije procene Banke državnih rezervi su da je Jobkeeper spasao 700.000 radnih mesta u Australiji.
I dok državni blagajnik smatra da je ova državna subvencija mnogim firmama „bila očajnički potrebna“, opozicioni lideri su stava da je novac otišao u džepove milijardera, akcionara i izvršnih direktora.
Ko je najavio vraćanje subvencija
Početkom jula ove godine, 21 kompanija je obećala da će vratiti ukupno 297 miliona dolara od Jobkeeper programa. Zanimljivo je da neke kompanije planiraju da vrate sav novac koje su primile, a među njima su: CIMIC Group, Iluka Resources, Santos, Dominos Pizza, ADBRI Limited. Tu je i grupa kompanija koje vraćaju polovinu ili više od polovine primljenog novca. Međutim, tu su firme, kao Premier Investments, koji od 76,4 miliona planira da vrati svega 15,6 miliona dolara ili Healius Limited, koji će od 14 miliona, vratiti 1,3 miliona dolara.
Javnosti nepoznato 97% primalaca
Opozicija i mnogi stručnjaci insistiraju na transparentnosti kada je u pitanju JobKeeper i traže da se objavi kompletna lista preduzeća koja su primila ovu pomoć. Trenutno se javno zna samo za tri odsto primalaca subvencije jer je toliko ovih kompanija izlistano na australijskoj berzi. Ostalih 97 odsto se ne kotiraju na berzi i njihov identitet nije poznat.
