Iako je "van svake sumnje" utvrđeno da je ratni zločin u selu Opteruša počinila grupa, Vrhovni sud Kosova kojim predsedava sudija Euleksa nedavno je osudio dvojicu – Ejupa Kabašija (po majci u srodstvu sa porodicom Haradinaj) označenog kao vođa napada, i Sokolja Bitićija na po dve godine zatvora.
U presudi je na čudan način obrazloženo kako je i pored utvrđene krivice izrečena simbolična kazna od dve godine zatvora, iako je kosovskim krivičnim zakonom za ratni zločin propisan minimum od pet godina zatvora. Čudno je i da je optužnica osuđene teretila samo na nezakonit napad na civilno stanovništvo.
Trgovina organimaS obzirom na to da su u Volujaku pronađene samo neke od žrtava zločina u Opteruši, a u nekim slučajevima samo delovi tela, zastupnici porodica žrtava smatraju da bi ovim zločinom trebalo da se bavi tim koji je nasledio specijalnog istražitelja Klinta Vilijamsona (istraživali na Kosovu navode o trgovini organima). |
Sud se uopšte nije bavio nestankom muškaraca tog dana, među kojima je najmlađi Nemanja imao samo 14 godina. Tokom suđenja – ni tužilac niti sudija optužene nisu pitali kakva je bila dalja sudbina njihovih komšija Srba koje su zarobili u Opteruši – da li su ih oni ubili, da li su ih nekome predali, kako su njihova tela završila u masovnoj grobnici u 15 kilometara udaljenom Volujaku, u kojoj su 2005. godine pronađeni.
U tri julska dana, u leto 1998, u Orahovcu i okolnim selima, kidnapovano je 110, a potom ubijeno 43 civila. U Opteruši je napadnuto 15 civila, koji su se sakrili u kući Božanića. Napad su svi preživeli, a kada su se ujutru Srbi predali, nemajući kud, razdvojili su žene od muškaraca. Odvedene su sve osobe muškog pola, njih osmorica, među kojima i mali Nemanja. Žene su odvezene u obližnje mesto, a zatim zahvaljujući posredovanju međunarodnog Crvenog krsta, puštene.
Dragica Božanić je tada poslednji put videla lice svog sina i supruga Mladena. Zajedno sa Slavicom Banzić, koja je tada ostala bez muža, četiri godine je dolazila u Prizren i svedočila čekajući pravdu. Sa ovakvom presudom, kažu – nisu je dočekale.
Svi kosovski sudovi kroz koje je slučaj "prošao" van svake sumnje su utvrdili da je u noći između 17. i 18. jula, i rano ujutru 18. jula 1998. grupa nepoznatih ljudi napala kuću Božanića u selu Opteruša, da je napad bio protiv srpskih civila, da su Srbi okupljeni u kući imali na raspolaganju oružje, ali da nema "nijednog razloga za sumnju da je to oružje upotrebljeno u bilo koju svrhu sem samoodbrane".
– Šta da mislim? Ta presuda je sramna. Išla sam na suđenja, pre toga sam sa Euleksom otišla u selo, pokazivala kuće u kojima žive ti ljudi koji su nam to učinili, i eto – očajna je Dragica Božanić.
Imena Ejupa, Sedata i Avija Kabašija, Sokolja Bitićija i Hadžije Mazreku, napisala je velikim slovima na parčetu papira. Drži ga u novčaniku kraj dokumenata. Plašila se da će zaboraviti, da će joj vreme izvejati sećanja iz glave. Ali, neće. Poslednje čega će se sećati je, kaže, kako je izgubila i svoje najmilije. I kako je sve počelo sa datom rečju. Sa Hadžijinom besom.
Krtica iz Unmika
U to vreme na Kosovu je boravila posmatračka misija Oebsa na čelu sa Vilijemom Vokerom. Fatmir Ljimaj je predvodio pregovarački tim OVK na sastanku sa Vokerom, na kojem je trebalo da se dogovori razmena uhapšenih radnika Doma zdravlja iz Orahovca i 14 Srba kidnapovanih u selima Opteruša i Retimlje. Sa sastanka su procurile informacije da je Limaj obavestio Vokera da su svi "zarobljeni" Srbi odvedeni van zone njegove odgovornosti, van područja Mališeva, u region Volujaka uz put Orahovac – Đakovica, koji je bio pod kontrolom Ramuša Haradinaja i njegove braće. Mediji su letos objavili da su svi dokazi predati bivšim istražiocima Unmika, ali su onda "nestali" jer je neko iz Unmika radio kao krtica, otkrivajući sve detalje istrage.
Iz Euleksa ni slova
Redakcija "Vesti" uputila je 7. novembra pitanja misiji Euleks o ratnim zločinima u selu Opteruša. Pitali smo ih zbog čega optužnica nije obuhvatila nestanak muškaraca, da li se može očekivati nova optužnica koja će se time baviti, kao i čiji je propust što se sud nije bavio sudbinom nestalih i ubijenih Srba. Od njih nije stigao nikakav odgovor, čak ni onakav kakav je stizao ranije na slična pitanja – to jest da "neće komentarisati odluke suda".
Sutra: Procesuiranje ratnih zločina na KiM (2): Svedok pouzdan, a pravda ubijena?!
