Plan za Kosovo Nemačke i Francuske jeste da naredne godine, deceniju od potpisivanja Briselskog sporazuma, počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine, pa da posle još 10 godina kad EU bude spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, dođe do konačnog sporazuma o priznanju, kao preduslova za članstvo Kosova i Srbije u EU, objavio je Albanijan post, a prenosi Kosovo onlajn.
Ukoliko taj predlog prođe, kako navode, nezavisnost Kosova će prihvatiti pet preostalih zemalja EU, dok će Srbija imati značajnu finansijsku pomoć i biće priznata kao sila regiona.
To nije proverena informacija već je pre još jedan „probni balon“, tumači za „Vesti“ ove medijske navode istoričar Srđan Graovac, politički analitičar Centra za društvenu stabilnost, ističući da postojanje takvog plana, niko u EU nije potvrdio.
– Zna se da vesti iz Albanije dođu do Srbije, pa puštanjem te priče u javnost žele da vide reakciju i Beograda i Prištine – kaže on.
Graovac podseća na nedavnu inicijativu Emanuela Makrona i Olafa Šolca, a kako ukazuje i na brojne inicijative koje su se pojavile povodom rešenja pitanja Kosova i Metohije, kao i sve više izaslanika iz zemalja EU, čak i dodatnih imenovanja tih emisara.
– To pokazuje veće angažovanje EU, zbog Rusije, jer žele da što pre pobiju tvrdnje Vladimira Putina da je Zapad taj koji je prekršio međunarodno pravo – tumači naš sagovornik.
Graovac tvrdi da je cilj isti, a to je da Srbija na kraju prizna Kosovo.
– U prvoj fazi ne bi bilo reči o statusu, već ekonomskim, saobraćajnim i drugim pitanjima koja se tiču života običnih ljudi. Međutim, potom Srbija za 10 godina treba da prihvati punu nezavisnost, što je loše, ali je sa druge strane dobro što je pomenut dug period koji bi mogao da ukaže da je EU svesna da nema rešenja preko noći već da su potrebne godine. Odnosno da se prvo rešavaju pitanja koja će relaksirati život ljudi, pošto je jasno da je status pitanje oko kojeg nema saglasnosti u dijalogu – kaže naš sagovornik.
Ovaj „novi okvir“ je proizašao iz uključivanja Pariza i Berlina u proces dijaloga, jer „Kosovo i Srbija sami nikad neće moći da reše problem“.
Sastoji se od uvoda, tri segmenta i 13 tačaka, a u prvoj se kaže da sredinom 2023. mora da bude postignuta suštinska normalizacija odnosa.
U drugoj da se Kosovo i Srbija moraju prepoznati kao odvojene pravne i političke realnosti. Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije odnosa sa Kosovom, ali kako je pristupanje Srbije EU daleko, u ovoj fazi se neće tražiti da pravno prizna Kosovo. Zasad, umesto priznanja, Srbija mora da prihvati Kosovo kao „posebnu političku i pravnu realnost“.
Dokument u tri tačke objašnjava i šta znači prihvatanje nezavisnosti.
Kosovo i Srbija treba potpuno da normalizuju odnose, omogućavajući kretanje ljudi i robe, a Srbija se više neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Nemačka i Francuska su jasno stavile do znanja Kosovu i Srbiji da do kraja 2022. žele što više praktičnih sporazuma. Posle sporazuma o normalizaciji, pet zemalja EU će priznati Kosovo kome se otvara perspektiva za članstvo u NATO i EU, dok će Srbija dobiti značajnu finansijsku i ekonomsku pomoć. U slučaju da Beograd ne prihvati uslediće ekonomska i finansijska izolacija, a ako Priština ne prihvati, izolacija Kurtijeve vlade.
Dogovor s Moskvom?
Članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama trebalo bi da ide u četiri etape, ali se kaže da srpska pasivna pozicija ne rešava problem.
– Članstvo u UN zavisi od veta Rusije u Savetu bezbednosti i dok EU i SAD ne reše svoja pitanja s Rusijom, članstvo Kosova će prolaziti kroz faze – objavio je albanski lsit pozivajući se dokument.
EU i SAD bez komentara
U EU su bez komentara na ovaj „plan“ koji nije hteo da komentariše ni ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.
– Kao opšte pravilo i principijelno, ne komentarišemo navodna dokumenta koja su objavili mediji, ni u smislu autentičnosti, ni sadržaja – rekao je portparol EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Peter Stano (na slici).
Novi okvir dijaloga pomenuo je samo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a Miroslav Lajčak je odreagovao da je iznenađen.
Ambasador Hil je kazao da je čuo za to, ali da je sve što može da kaže da SAD snažno podržavaju EU i njenim naporima da reši ovaj problem koji je prisutan veoma dugo. On kaže da misli da je vreme za napredak.
– Ohrabrujem ih da izađu s predlozima pred obe strane, ali nije na meni da komentarišem sadržaj predloga – kaže on.
