Kosovo „oživljava mrtve“ tako što na biračkom spisku zadržava imena onih koji nisu živi. Isto važi i za one koji su se odrekli državljanstva Kosova. Neki iz ove dve kategorije glasaju svaki put kada su izbori na Kosovu. Takva zloupotreba postoji već skoro 20 godina, ali još uvek nije pronađena formula koja bi okončala ovu manipulaciju, piše „Koha ditore“.
„Dolaze da glasaju oni koji su umrli pre 1999. godine, a ne dolazimo mi iz inostranstva. Završeno ti je to. Tu sam“, bio je komentar na stranici na Fejsbuku jednog iseljenika, o kojem se dosta pričalo na društvenim mrežama nakon raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora za 6. oktobar, piše „Koha ditore“.
Putem društvenih mreža i kafića mnogi su otkrili zašto Kosovo, prema popisu stanovništva iz 2011. godine, ima više građana sa pravom glasa nego građana, a poslednji birački spisak obuhvata i preminule građane čiji članovi porodica imaju dokaze – izvode iz knjiga umrlih od civilnih zvaničnika i dokaze verskih zvaničnika.
Kosovo ima sve državne mehanizme i pomoć verskih zajednica, ali ipak građani u svakom izbornom procesu vide na biračkom spisku imena voljenih koji su preminuli.
Postoje zabeleženi slučajevi njihovog „vaskrsenja“ – nakon što se neko potpiše pod njihovim imenom i ilegalno ubaci glasački listić u kutiju. Posmatrači iz civilnog društva sumnjaju da se, osim zanemarivanja državnih mehanizama, problemi ponavljaju u svakom izbornom procesu i zbog toga što politički subjekti mogu dobiti glasove od svojih posmatrača, koji su spremni da preuzmu rizik „glasanja“ za mrtve, ili za imigrante koji nisu u mogućnosti da glasaju.
Pravosudni sistem, čak i kada kažnjava prestupnike, kažnjava ih simboličnim i uslovnim kaznama. Zloupotrebe u ovoj oblasti i birokratske restrikcije sa kojima su migranti suočeni narušavaju već krhku demokratiju na Kosovu, kažu posmatrači i analitičari.
„Prvi način i prva mogućnost za zloupotrebu glasa je neprečišćavanje izborne liste, zbog same činjenice da ima ljudi na izbornoj listi za koje se sigurno zna da neće glasati i to predstavlja veliku opasnost da se čitavim sistemom manipuliše, zato što je dovoljan jedan potpis na biračkom spisku i ta osoba, ko god to može, ima pravo da glasa zbog tog potpisa“, naglašava Artan Mursti, iz nevladine organizacije „KDI“, koja je u oktobru prošle godine objavila izveštaj pod naslovom „Svaki glas treba da važi“.
Istaknuti su brojni nedostaci, sa posebnim naglaskom na zloupotrebe imena preminulih građana i migranata na biračkom spisku.
