Zamenik ministra spoljnih poslova i dijaspore Krešnik Ahmeti kaže da je napravljena lista prioriteta za podnošenje prijava za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i započet rad na strategiji za nova priznanja u kojoj su prioritet pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo.
On je rekao da su predstavnici Prištine u kontaktu sa značajnim brojem zemalja koje ne priznaju Kosovo, a da se intenzivno radi na suprotstavljanju Srbiji u kampanji za povlačenje priznanja Kosova.
Ahmeti kaže da će Kosovo podneti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, Savetu Evrope, kao i da će sagledati mogućnosti za približavanje NATO-u, a da će to biti učinjeno u pravo vreme i pogodno za Kosovo.
– Napravili smo listu prioriteta gde Kosovo ima poseban interes da se učlani. Već je poznato da će Kosovo podneti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, mi smo predložili i osnovali međuinstitucionalnu grupu za približavanje NATO-u, ali to nije samo sa NATO, već i za druge regionalne i međunarodne mehanizme bezbednosti. Moramo biti jasni da se put ka članstvu u NATO ne pravi preko noći, već moramo da radimo svaki dan. Konkretan korak bi bio da se Kosovo pridruži Jadranskoj povelji A5 i mi za to već ispunjavamo sve uslove * rekao je Ahmeti.
Prema njegovim rečima, radilo se dinamično i na prijavi za članstvo u Savetu Evrope, nije još odlučeno kada će Kosovo aplicirati, ali je jasno da će podneti prijavu za članstvo.
– Veoma je važno da pored unutrašnje pripreme nađemo i pravi trenutak. Nije toliko bitna brzina ka početku procesa koliko je važno da kada proces krene budemo sigurni da će biti uspešan. Problem je što smo i kod Uneska videli da ima nazadovanja – kaže Ahmeti.
Zamenik ministra spoljnih poslova i dijaspore je naveo da tokom ove godine nije bilo novih priznanja Kosova, ali da u vezi sa tim postoji sistemski pristup Kosova.
On kaže da su identifikovali najmanje 30 zemalja u kojima je Srbija vodila kampanju za otpriznavanje Kosova i navodi da su bili u kontaktu sa značajnim brojem tih zemalja tako da kampanja Srbije, dodaje, nije uspela.
– Za sada nema nekih novina. Započeli smo rad na izradi strategije i sistematičnijem pristupu. Urađena je analiza za sve zemlje koje ne priznaju Kosovo, prioritet je svakako pet zemalja EU, uključujući četiri države članice NATO, jer naš cilj prema NATO i EU čini da to bude prioritet. Pored toga radimo na uspostavljanju diplomatskih odnosa sa državama koje nas priznaju, ali sa njima nismo imali diplomatske odnose. U kontaktu smo sa značajnim brojem država koje nas ne priznaju, kao i sa velikim brojem država koje su izvršile tzv. otpriznanje, ali ne izlazimo sa osetljivim procesima u javnosti, jer time kompromitujemo proces – rekao je Ahmeti.
On je naveo da su identifikovali najmanje 30 slučajeva koji su bili javni i da Srbija nastavlja kampanju otpriznavanja.
– Stoga smo zainteresovani da naši partneri to znaju i radimo na tome da njihova kampanja ne uspe. Do sada smo bili uspešni u ovom nastojanju -rekao je Ahmeti.
Povodom procesa imenovanja novih ambasadora Kosova, Ahmeti kaže da je samo 24 odsto ambasadora imenovano po političkoj liniji, dok su ostali karijerne diplomate.
– Imamo 19 karijernih ambasadora i šest političkih, pa iako nam zakon dozvoljava da imamo 50 odsto političkih, naša vlada je postavila samo 24 odsto političkih ambasadora. Verujemo da bi karijerni ambasadori trebalo da imaju prostora da doprinesu kao politički ambasadori. Politički imenovani ambasadori odlaze nakon četiri godine, dok ovi ostaju – rekao je Ahmeti.
On je naveo da su postavljeni ambasadori u kosovskim ambasadama u većim i partnerskim zemljama.
– Zatekli smo situaciju da u Velikoj Britaniji već tri godine nemamo ambasadora, kao i u Japanu, a sada je to pokriveno. Mi smo u procesu pokrivanja drugih ambasada, ali se proces kao takav radi u poverljivosti i zbog zemlje domaćina – dodaje on.
Ahmeti kaže da su pri kraju unutrašnje reforme u Ministarstvu spoljnih poslova i dijaspore.
– Počeli smo sa reformama, fokusirao bih se na strukturne reforme. Radimo na novom zakonu o službi u inostranstvu, zakonu koji takođe utiče na druge međuzavisne zakone i zbog toga je potrebno neko vreme. Kako MSP imamo drugačiju prirodu posla, imamo ambasade, konzulate, unutrašnja struktura ne može biti identična sa drugim ministarstvima. Radimo na tome da zakon o službi spoljnih poslova bude što pre donet. Vremena su se promenila, same institucije su se razvile i zakoni, posebno spoljnopolitički, moraju biti dinamični – zaključio je Ahmeti.
