Napadi i pljačka hramova Srpske pravoslavne crkve svakodnevica je na Kosovu. Istovremeno, kosovski Albanci svojataju srpske svetinje i traže da se Visoki Dečani izuzmu iz međunarodne zaštite. Spekuliše se da je sledeći korak da pokušaju da osnuju kosovsku pravoslavnu crkvu ili da srpske svetinje pripoje Albanskoj pravoslavnoj crkvi, piše Sputnjik.
– Ne treba isključiti da će Priština pokušati da napravi nešto nalik na „crnogorsku pravoslavnu crkvu“ na teritoriji Kosova i Metohije – upozorila je premijerka Ana Brnabić povodom pisma vlasti u Prištini u kojem se od Uneska traži da se srpske crkve i manastiri uklone iz kategorije ugroženih.
Šta sledi posle napadanja i svojatanja svetinja?
Cirkularno pismo premijera Aljbina Kurtija stiglo je na adrese više od 50 premijera u svetu, a u njemu se požalio na odluku organizacije „Evropa nostra“ da kosovski pravoslavni manastir Visoki Dečani uvrsti na listu ugroženog nasleđa, nazivajući je „neosnovanom i krajnje politički motivisanom“.
Istoričar Stefan Radojković bojazan predsednice Vlade smatra opravdanom, on za Sputnjik kaže da Kurti ovim činom zapravo pokušava da realizuje obećanje iz kampanje za parlamentarne izbore na Kosovu, ali i da kosovski Albanci ispipavaju teren za realizaciju svog novog plana, osnivanja Kosovske pravoslavne crkve.
– Moguće je da prištinska administracija ovim pušta probne balone, da vidi kakve bi bile reakcije, ne samo što se tiče Srbije, već i međunarodne zajednice. Vrlo je indikativno da „Evropa nostra“ i Unesko nisu baš sigurni da bi to bila dobra ideja – kaže Radojković i dodaje da smo slične pokušaje videli u vreme DPS-a i Mila Đukanovića u Crnoj Gori.
On dodaje da je samo osnivanje nove verske zajednice na Kosovu vrlo problematično iz pravnih razloga, a upravo tu vreba opasnost, da se u okviru prištinske administracije, kroz novi posebni zakon, sve verske zajednice imenuju pravnim licima.
– Vrlo je moguće da će oni pokušati model „crnogorske pravoslavne crkve“, kao neke nevladine organizacije, to je na primer „Kosovska pravoslavna crkva“, da ima status NVO, jer oni nemaju rešeno pitanje verskih zajednica – kaže Radojković i dodaje da bi to bila „crkva“ za političku upotrebu, reklama pred izbore, ali i metoda za pritisak na srpsku zajednicu na Kosovu.
Povezivanje sa Albanskom pravoslavnom crkvom
Novinar i publicista Jovan Janjić smatra da je malo verovatno da se novi projekat kosovskih Albanaca veže za Albansku pravoslavnu crkvu, jer je reč o crkvi koja je u poretku Vaseljenske patrijaršije, čiji kanon zabranjuje narušavanje autonomije drugih crkava.
On kaže da je Kurtijevo pismo, pokušaj otimanja Dečana i drugih svetinja, kao i intenzivno skrnavljenje crkava na prostoru Kosova kontinuiran proces obezličenja, odnosno stvaranja nove mape, ne samo u političkom i državno-pravnom, već i u kulturnom i duhovnom smislu.
– Prvo su išli na promenu etničke slike, zatim su menjali političku sliku Kosova i Metohije, državnu, pokušavajući da stvore neke elemente državnosti, odnosno da postignu punu na tom delu teritorije Srbije, a sada pokušavaju da to uobliče novim znamenjima, gde će hrišćanska zamenjivati neka druga – kaže Janjić.
On podseća da je od 1999. godine i završetka rata, kada je počeo egzodus srpskog naroda, do proglašenja nezavisnosti 2008. godine, uništeno 156 crkava i manastira. Pošto su uvideli da to nailazi na negativan odjek u javnosti, promenili su taktiku i počeli da srpske crkve i manastire tretiraju kao svoju baštinu.
– U poslednje vreme vidimo ta nastojanja, pisanje pisama sa njihovih zvaničnih adresa, da međunarodne snage ne treba da čuvaju Dečane, da to treba poveriti Kosovskoj policiji, da najznačajniji srpski manastiri budu skinuti sa liste svetske baštine u opasnosti. Zaista je čudno da oni svojataju srpske crkve i manastire koje su rušili, kojima pokušavaju da promene namenu. Sam taj njihov odnos prema srpskoj baštini, pokazuje da ih ne doživljavaju kao svoje. Da li bi toliko puta granate ispaljivali na Dečane da su njihovi? kaže Janjić.
