Nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku profesor Darko Tanasković kaže da je odluka Komiteta Uneska za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa da zadrži na Listi svetske baštine u opasnosti četiri srpska srednjovekovna manastira bila očekivana, jer odražava pravu situaciju na terenu. Istovremeno, upozorava da je ovaj problem zapravo samo „vrh ledenog brega“ u jasnim namerama Albanaca da na svaki način izbrišu postojanje srpske kulturne i istorijske baštine na Kosovu i Metohiji.
Podmukao plan
– Javnost se sa pravom fokusirala na događanja u Unesku. Ali, paralelno sa pokušajima privremenih vlasti u Prištini da dokažu da Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu više nisu pod pretnjom, teče njihov vrlo podmukao, potmuli proces praktičnog ruiniranja našeg celokupnog kulturnog nasleđa na Kosovi i Metohiji – ističe dr Tanasković za „Vesti“.
Upozorava da je reč o tri načina obračuna sa srpskim kulturnim i duhovnim prisustvom na Kosovu i Metohiji.
– Jedan je fizičko rušenje, desakralizacija, uništavanje. To je sad malo teže, jer se dešava pred očima cele međunarodne zajednice. Danas nismo svedoci one faze kada su se brutalno rušili spomenici kao što je to bio slučaj u neposrednom konfliktnom i postkonfliktnom periodu. Ipak, stalno se vrši određen pritisak, ima upada, ima pljačke, ima ruiniranja… ali im to sada nije u prvom planu – ističe ovaj stručnjak.
Dodaje da drugi oblik predstavlja kvazinaučnu kampanju, dokazivanje da je reč o spomenicima koji su izvorno bili katolički, albanski.
Kvazi teorije
– Prema toj kvazinaučnoj teoriji na ruševinama albanskih spomenika Nemanjići su podigli svoje zadužbine koja su u suštini izvorno pripadale Albancima, a koji su opet na osnovu tih kvazi naučnih teorija svi bili katolici. I to se radi sistematski. U ozbiljnoj nauci ovakve teorije ne mogu da prođu, ali ipak ostavaljaju određeni efekat. Na primer, u turističkim ponudama, na tablama ispred srpskih crkava i manastira se navodi ili da su to bile nekadašnje albanske svetinje ili u boljem slučaju da je reč o vizantijskim spomenicima – objašnjava Tanasković.
Treći model pokušaja prisvajanja srpske baštine je, kaže, i najopasniji.
– To je pokušaj etatizacije kulturnih i verskih spomenika. Ne insistira se da su albanski, ali ni da su srpski, već da pripadaju toj tzv. državi Kosovo zato što su na njenoj teritoriji. Pošto je reč o spomenicima od univerzalnog značaja, privremene institucije u Prištini o svima podjednako vode računa. I to je najopasniji model, jer za njega može da bude najviše sluha na Zapadu, a pogotovo u Unesku koje kulturna dobra ne vodi na osnovu pripadnosti nekoj civilizaciji ili istorijskoj formaciji, već isključivo teritorijalno. Da im ta podvala prođe, najopasnije je bilo 2015, ali smo tada uspeli da sprečimo da tzv. Kosovo uđe u Unesko, jer bi to impliciralo njihovo priznanje državnosti – podseća Tanasković.
Ugrožena dobra
Profesor Tanasković nije iznenađen poslednjom odlukom Uneska bez obzira na to što privremene institucije u Prištini na svaki način žele da je promene i to pokušavaju godinama unazad.
– Stalna je kuknjava Prištine da su tamo uslovi poboljšani i da je prosto nepristojno da se jedna „demokratska država“ tretira da su na njenoj teritoriji ugrožena univerzalno vredna kulturna dobra. Zapravo bez obzira na našu stalnu razložnu bojazan, da bi pod raznim pritiscima takva odluka mogla biti drugačija ili promenjena, nisu postojali ni minimalni uslovi da se promeni. Postoji nekoliko preduslova koji bi morali da budu ispunjeni da bi se promenila, a ovde ne govorimo o političkim ili ideološkim momentima – ističe Tanasković.
Pozitivna odluka
Darko Tanasković kaže da odluka Uneska pokazuje i šta je ključan uzrok ugrožavanja srpske baštine na KiM.
– Odluka Uneska je za nas svakako pozitivna. Jasno, nije samo po sebi dobro što je takva situacija, ali kad već jeste, za nas je svakako pozitivno da se dobro vidi da se srpska baština i dalje smatra ugroženom. A od koga može biti ugrožena na teritoriji Kosova i Metohije danas, sasvim je jasno. Svakako ne od Srba ili od atmosferskih prilika – izričit je on.
