Zapravo, što smo više tragali, više smo se udaljavali od pomenute princeze i podataka o njenom životu. Tačnije, nismo uspeli da saznamo ništa više od onoga što je u ponedeljak, 11. januara, objavila novinska agencija Tanjug na osnovu saopštenja njenog unuka grofa Kasa-Hunjadija.
"Princeza Marija Jelisaveta Karađorđević-Jusupov, unuka princa Đorđa Karađorđevića i ćerka princeze Jelene Karađorđević, preminula je u Lozani u 77. godini“, saopšteno je iz kancelarije grofa Kasa-Hunjadi, navedeno je u pomenutoj vesti.
Član Krunskog veća princa Aleksandra II Karađorđevića, Dragomir Acović je u izjavi za "Vesti-online" kategorično odbacio svaku mogućnost da je pomenuta preminula gospođa u bilo kakvom srodstvu sa porodicom Karađorđević, ocenivši da je reč o manipulaciji.
Raspitali smo se i u našoj dijaspori u Švajcarskoj, tačnije u Lozani, ali i tu nismo mogli da saznamo ništa više – niko nije čuo da je u njihovom gradu ili bolnici boravila takva osoba. A takve vesti se među dijasporom veoma brzo rasčuju!
Tragajući sve više za informacijama o životu jedne srpske princeze, nedostatak podataka je stvarao sumnju da ta žena zaista postoji.
Uz informaciju o smrti, objavljena je i kratka biografija Marije Jelisavete Karađorđević-Jusupov koju nismo mogli da proverimo ni na jednom relevatnom mestu, pa čak ni na internetu.
Elem, na „Vikipediji“ nije bilo moguće pronaći niti jedan biografski podatak o navodnoj srpskoj princezi, njenom rođenju, životu i aktivnostima.
Pretraga na „Marija Jelisaveta Karađorđević-Jusupov“ pokazivala je samo informacije o njenoj smrti, o kojoj je javnost u Srbiji obaveštena putem saopštenja „iz kancelarije njenog unuka, grofa Kasa-Hunjadi“.
O navedenom grofu takođe nije bilo moguće pronaći skoro nikakve podatke. Porodica mađarskih grofova Hunjadi de Ketelji u srpskoj istoriji je poznata po udaji grofice Julije za srpskog knjaza Mihaila Obrenovića. Ali nema ni pomena o Karađorđevićima, a kamoli o Mariji Jelisaveti.
„Najverovatnije se radi o osobi koja je odlaskom u inostranstvo promenila identitet iz samo sebi znanih razloga. uzimajući prezime Karađorđević. Moguće je i radi lakšeg i bržeg ličnog prosperiteta u svetu“, kategorično tvrdi Acović.
Vest o smrti srpske princeze je, nimalo proširena ni istražena po pitanju autentičnosti, zauzela značajno mesto u štampanim i pisanim medijima u Srbiji i bivšim republikama SFRJ.
U saopštenju se još navodi da je „princeza Marija Jelisaveta Karađorđević-Jusupov, unuka princa Đorđa Karađorđevića i ćerka princeze Jelene Karađorđević“.
Princ Đorđe Karađorđević (1887-1972) je prvi sin kralja Petra I i kneginje Zorke, kćeri crnogorskog kralja Nikole I. Posle prerane smrti kneginje Zorke (26), Petar sa decom – Jelenom, Đorđem i Aleksandrom, se preselio u Ženevu, gde će zajedno provesti naredne četiri godine. Đorđe je školovanje nastavio u vojnoj školi u carskoj Rusiji, da bi nakon Majskog prevrata i dolaska njegovog oca na vlast napustio Kadetski korpus cara Aleksandra II u Petrogradu, došao u Srbiju i postao prestolonaslednik.
Međutim, „Vikipedia“ pokazuje i još jednog Đorđa Karađorđevića, rođenog u Kišinjevu 1827. godine, koji je bio gardijski poručnik u ruskoj vojsci i ađutant u srpskoj vojsci. Po povratku iz Rusije u Srbiju postaje potpukovnik kod svog strica kneza Aleksandra Karađorđevića.
Takođe, ni u rodovima Karađorđevića, objavljenim na „Vikipediji“, takođe se ne pominje ime Marije Jelisavete karađorđević ni u kategoriji dece, ni u kategoriji unuka.
Tom prilikom je saopšteno i da je navodna princeza „rođena u Beogradu 1932. godine, gde je i živela do Drugog svetskog rata, kada je emigrirala u London sa ostalim članovima kraljevske porodice“.
„Posle smrti svog oca Feliksa Feliksoviča Jusupova 1945. godine prelazi da živi kod njegovih roditelja grofa Feliksa i grofice Irine u Vindzoru“.
O ruskom knezu Feliksu Feliksoviču Jusupovu, rođaku kraljice Aleksandre Romanov, postoje podaci da je jedan od organizatora ubistva Grigorija Raspućina, osobe koja je imala veliki uticaj na poslednje dane ruske carske dinastije Romanovih, odnosno u životima cara Nikolaja II i njegove žene Aleksandre, i lečenju njihovog sina Alekseja koji je patio od nasleđene hemofilije.
I tako, za sada nikakav trag o princezi Mariji Jelisaveti Karađorđević-Jusupov nismo uspeli da pronađemo. Ako nešto znate, javite nam.
