U Staroj Pazovi je u 86. godini života, posle kraće bolesti, preminuo Jugoslav Kostić, nekadašnji predsednik opštine Stara Pazova, predsednik Predsedništva SAP Vojvodine i član poslednjeg Predsedništva SFRJ. Ovaj ugledni političar i diplomata ostavio je dubok trag u istoriji nekadašnje Jugoslavije, ali i u životu svog Srema, gde je proveo najveći deo života.
Rođen 1939. godine u selu Rudine kod Zvečana, Kostić je karijeru gradio od poljoprivrednog inženjera do jednog od najuticajnijih ljudi u tadašnjoj autonomnoj pokrajini. Vodio je Staru Pazovu u godinama stabilnosti, bio svedok prelomnih političkih promena u zemlji i obavljao najviše državne dužnosti, uključujući i funkciju ambasadora SR Jugoslavije u Rumuniji.
Simbolično, samo nekoliko nedelja pre smrti, Jugoslav Kostić dao je svoj poslednji intervju redakciji portala „Vesti Online“. Susret se dogodio upravo u njegovoj Staroj Pazovi, na skupu građana protiv blokada i političkih tenzija. Smiren, dostojanstven i pomirljiv, govorio je o potrebi jedinstva i razumevanja među ljudima.
„Ja sam u Staroj Pazovi od 1969. godine. Sve što sam lepo doživeo, doživeo sam sa građanima ove opštine. Ovde se izuzetno lepo živi i naš je cilj da to sačuvamo, a ne da rušimo,“ rekao je Kostić. „Ovo su teška vremena, ali verujem da će se sve smiriti i da će Srbija ponovo stati na svoje noge.“
Njegove reči, izgovorene tiho, ali odlučno, deluju danas gotovo proročanski. Bio je čovek koji je i posle decenija u politici, ostao vezan za narod, uveren da se zajedništvo gradi strpljenjem i poverenjem.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Jugoslav Kostić bio je čovek koji je doživeo gotovo ceo jedan vek istorije od stvaranja i snage Jugoslavije, preko njenog nestanka, do gradnje nove srpske državnosti. Kao politički funkcioner i svedok epohe, gledao je kako se menjaju sistemi, urušavaju imperije i ponovo zida novi poredak. Simbolično, samo nekoliko nedelja pre nego što je napustio ovozemaljski život, pojavio se među građanima koji su protestovali protiv blokada i nasilja, da pruži podršku miru, razumu i jedinstvu.
Piše: Nina Stojanović
