Austrijska javnost suočava se sa šokantnim otkrićem osnivač SOS-Kinderdorfa, Herman Gmajner, koji je decenijama slovio za simbol dobrote i brige o siročadi, optužen je za sek*ualno zlostavljanje dece. Prema saopštenju same organizacije, Gmajner je tokom osamdesetih godina zlostavljao najmanje osam maloletnih dečaka, a ne isključuje se mogućnost da ih ima više. Navodno se sve događalo u objektima SOS-Kinderdorfa u Koruškoj, Tirolu, Donjoj Austriji i Forarlbergu.
Organizacija je priznala da su svedočenja žrtava verodostojna i da postoje dokumenti koji potkrepljuju navode. Gmajner, koji je umro 1986. godine, ne može pravno odgovarati, ali težina optužbi ruši moralni temelj institucije koju je osnovao. SOS-Kinderdorf je pokrenuo internu istragu, suspendovao austrijsku filijalu iz međunarodne mreže i najavio sveobuhvatnu reformu. U međuvremenu, brojni donatori su obustavili saradnju, a austrijske opštine razmatraju uklanjanje njegovih spomenika i preimenovanje ulica koje nose njegovo ime.
Sada već postaje jasno da afera oko SOS Kinderdorfa nije samo priča o jednom čoveku, već o sistemu koji je dugo živeo iza zatvorenih vrata. Prema rečima direktorke Anemari Šlak, organizacija je godinama čuvala dokumenta o zlostavljanju u tajnosti, a tek nakon medijskih otkrića i pritiska javnosti pokrenuta je unutrašnja revizija. Istraga je pokazala da je Herman Gmajner zlostavljao osam dečaka između 1950. i 1980. godine, dok su žrtve tek decenijama kasnije dobile simboličnu odštetu i terapijsku pomoć. Šlak je priznala da je sam koncept „dečjih sela“ sa strogim patrijarhalnim strukturama i zatvorenom organizacionom kulturom, omogućio da se zlostavljanje godinama prikriva.
Napadi nisu bili ograničeni samo na Austriju, zlostavljanja su se, prema dostupnim izveštajima, događala i u objektima SOS Kinderdorfa u Nemačkoj. Nezavisna komisija je prošle godine dokumentovala 189 slučajeva fizičkog i emocionalnog nasilja, uključujući i seksualne napade, kao i teška kršenja privatnosti dece. Ovi slučajevi obuhvataju period od 1976. do juna 2023. godine, što pokazuje da se problem protezao kroz decenije i više generacija zaposlenih. Iako je organizacija javno priznala propuste i obećala potpunu transparentnost, obim i trajanje zlostavljanja otkrivaju da su mehanizmi zaštite dece u sistemu SOS Kinderdorfa zakazali na najdubljem nivou.
U Austriji, Gmajner se smatra „pionirom čovečanstva“. Prema veb-sajtu organizacije, dobio je 146 nagrada. Brojne škole, ulice i parkovi u Austriji takođe su nazvani po njemu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovo nije prvi veliki skandal koji je potresao Austriju. Svet se još seća slučaja Jozefa Fricla, koji je ćerku godinama držao zatočenu u podrumu i zlostavljao, kao i potresne sudbine Nataše Kampuš, otete kao desetogodišnjakinje i držane osam godina u tajnoj sobi svog otmičara nedaleko od Beča. Uz to, Austriju su već potresali i brojni slučajevi zlostavljanja dece u katoličkim crkvenim i socijalnim ustanovama, koji su razotkrili tamnu stranu društva naviklog da svoje skandale prikriva tišinom.
Slučaj Gmajner nije samo moralni slom jedne institucije, već i ogledalo društva koje je predugo ćutalo. Istina, ma koliko kasno stigla, mora biti jača od legende, jer samo društvo koje ima hrabrosti da pogleda u svoje najmračnije delove može ponovo govoriti o humanosti bez stida.
Piše: Nina Stojanović
