Sukob u Ukrajini pokrenuo je još jedan izbeglički talas na Balkanu i u Srbiji gde utočište pronalaze Ukrajinci i Rusi. Nastavlja se i dolazak ljudi iz Avganistana i Sirije, ali sa drugih kontinenata, pa čak i sa Kube. Dok neki beže od oružanih sukoba, drugi jure bolji život. Sagovornici „Vesti“ koji se bave migrantima ukazuju da je Srbija, uglavnom, izbeglička usputna stanica do krajnjeg cilja, Evropske unije.
Broj onih koji ulaze u Srbiju, prema rečima Radoša Đurovića, izvršnog direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, je u porastu. On kaže za „Vesti“ da je do septembra stiglo više od 70.000 migranata, a najverovatnije je veći broj njih, prošao kroz srpsku teritoriju.
Avganistanci najbrojniji
U prihvatnim centrima je prema rečima Ivana Gerginova, pomoćnika komesara za izbeglice Republike Srbije oko 6.000 ljudi. On za naš list navodi da smeštajni kapaciteti u prihvatnim centrima nisu popunjeni, kao i da svega što treba izbeglicama, ima dovoljno.
– Najviše je sada Avganistanaca, ali se oni na prvoj poziciji smenjuju sa Sirijcima. Brojke variraju u zavisnosti od stanja u tim zemljama, pa čim se u nekoj od njih zapuca, više je onih koji krenu da beže. Raste broj onih koji dolaze iz Burundija – kaže Gerginov i uverava da bez obzira na razvoj situacije, nema nikakvog razloga za brigu.
Napominje i da se narednih meseci, zbog zime i hladnoće, očekuje smanjenje priliva izbeglica.
– Ti ljudi koji uđu u našu zemlju hoće dalje ka zapadu EU – priča Gerginov i objašnjava da ovi ljudi gledaju kako da se domognu bogatijih evropskih zemalja, jer misle da će imati više para sa manje rada.
Radoš Đurović takođe, iz iskustva na terenu, ističe da je namera migranata da stignu do najrazvijenijih zemalja zapada. On podseća da migrantska kriza u regionu Zapadnog Balkana traje sedam godina, ali su brojke sada mnogo veće, pa Srbija ovakav rast dolazaka ima prvi put od 2016. Napominje da se i u zemljama poput Austrije i Mađarske beleži povećan broj onih koji traže azil, kao i da su te brojke za prvih šest meseci ove godine, na nivou EU, prešle 400.000 migranata.
– Dimenzija migracija je interkontinentalna, a osim sa Bliskog i Srednjeg istoka i Afrike, u Srbiju stižu i građani Rusije i Ukrajine zbog oružanog sukoba. Avganistanci beže od talibana, a Sirijci zbog građanskog rata. Najviše njih stiže kopnom iz Turske, preko Grčke i Severne Makedonije ili Bugarske, kratko se zadržavaju kod nas i nastavljaju dalje ka EU. To su mlađi ljudi, između 20 i 30 godina, a među njima ima deset do 15 odsto žena i dece – priča naš sagovornik.
Usklađivanje viza
On objašnjava i razloge odlaska izbeglica iz Turske koja je najveći izbeglički rezervoar sa tri do četiri miliona ljudi sa ratnih područja.
– Oni trpe težak tretman u toj zemlji, a pored ekonomske krize i velike inflacije, okidač za njihov pokušaj da nastave put dalje je nasilje koga ima čak i na ulici, prema priči izbeglica – pojašnjava Đurović.
On ukazuje da je do septembra u Srbiji boravak prijavilo 17.900 Ukrajinaca, a da je kroz srpsku teritoriju prošlo više od 95.000.
– O ruskim državljanima nismo dobili precizne podatke, a njih je, prema grubim procenama, više desetina hiljada – kaže i ističe da će nastaviti da dolaze i Ukrajunci i Rusi, ali im Srbija nije prioritetna destinacija.
U potrazi za boljim životom, poslednjih meseci stižu ljudi iz Indije, ali i afričkih zemalja, pa čak i sa daleke Kube. Đurović je pojasnio da pošto je reč o udaljenim zemljama, iz njih migranti putuju avionom do Srbije, gde im vize nisu potrebne, a pokušavaju da ilegalno odu dalje ka EU.
Zbog te grupe, je, Brisel posebno zabrinut, pa su nedavni trilateralni sastanci državnih zvaničnika Austrije, Mađarske i Srbije bili posvećeni usklađivanju vizne politike Srbije sa EU. Podaci Evropske komisije govore da postoji više od 20 zemalja čijim je državljanima potrebna viza za Šengen, ali ne za Srbiju, pa Evropska komisija preporučuje da Beograd uvede vize, pre svega zemljama iz kojih stiže veliki broj ilegalnih migranata.
Tu je, kaže Radoš Đurović, poseban akcenat je na onima koji dolaze avionom u Srbiju iz Tunisa, Indije, Burundija, Kube…
– Srbija za njih treba da uskladi vizni režim, kao i zemlje EU, odnosno da im uvede vize i ograničenja koja bi smanjila migraciju – zaključuje.
Siromašni su vidljivi
Ivan Gerginov kaže da migranti koji idu kopnom sporadično ulaze iz pravca Severne Makedonije i Bugarske, a ta brojka pristiglih, varira. Nekog dana se desi da ih bude oko 300, nekad stotinak, a nekad i manje.
– Oni su bez para, idu kopnom, pa su vidljivi, a ima onih koji iz svoje zemlje beže avionima i niko ih ne vidi – objašnjava naš sagovornik.
U rukama krijumčara
Radoš Đurović objašnjava da migranti u EU pokušavaju da stignu preko Mađarske i BiH. Situacija je, kaže, posebno teška na severu Srbije, gde se duž granice sa Mađarskom nalazi hiljade ljudi koje Mađari svakodnevno vraćaju nazad ne poštujući protokol.
– Ali i pored toga ne odustaju, već na sve načine pokušavaju da nastave put, koristeći i usluge krijumčara – kaže Đurović.
