Koliko se može verovati da će one sudije koje dolaze iz zemalja koje su priznale samoproglašenu nezavisnost KiM, imati isključivo stručni prilaz problemu i da neće pasti pod uticaj politika svojih država?
– Da ne verujemo da će mišljenje suda biti zasnovano na pravu, a ne na političkim sklonostima ili političkim mišljenjima određenih članova Suda, ne bismo mu se ni obraćali. Ovo je sud Ujedinjenih nacija, i bivalo je već ranije, da sudije glasaju nezavisno, dakle ne po političkom stavu svoje zemlje oko nekog spora, nego po zakonima na kojima počiva važeći međunarodni poredak i međunarodno pravo na koje se poziva Međunarodni sud pravde.
S obzirom na to da odluke Suda nemaju obavezujući karakter, postoji li nakon ovog suđenja bilo kakva šansa da se kosovski Albanci privole da ponovo sednu za pregovarački sto sa Beogradom?
– Odluka Suda imaće, kako očekujemo, značajnu moralnu težinu. Pojedine zemlje su već najavile da bi u slučaju pozitivnog odgovora Suda preispitale odluku o priznavanju ove samoproglašene, druge albanske države u Evropi. Ako odluka bude više u našu korist, onda bismo kroz sistem Ujedinjenih nacija, mogli da pokrenemo novi krug pregovora, koje bi, tada, bilo teško odbiti. Da Sud nema težinu zašto bi se kosovski Albanci, ne kao država, nego kao "autori deklaracije" uopšte pojavljivali u Hagu?
Da li se već sada može naslutiti da bi sud u Hagu mogao da donese dvosmislenu odluku koju bi obe strane mogle protumačiti da je doneta u njihovu korist?
– Očekivanja od ove odluke su velika, i to ne samo u Srbiji i na Balkanu. Kosovo je, zbog učinjenog presedana postalo svetsko pitanje. Naime, reč je o određivanju vododelnice između prava na samoopredeljenje i očuvanja teritorijalnog integriteta jedne države. Gde prestaje očuvanje integriteta a počinje pravo na samoopredeljenje? U kosovskom slučaju, po našem uverenju, međunarodno pravo je više nego očigledno na strani očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Odluka Suda, ma kako bila nijansirana, ipak će više dati za pravo jednoj od strana u ovom sporu, očekujemo našoj.
Šta bi odluka Suda koja bi bila u korist srpske strane značila ne samo za Srbiju, već i za druge zemlje sa secesionističkim pokretima?
-Već sam napomenuo da je ovde ulog veoma veliki, i da se nisu za raspravu slučajno prijavile samo sve stalne članice Saveta bezbednosti, nego i druge veoma važne i uticajne zemlje, poput Brazila, Vijetnama ili Argentine. Za nas je od posebne važnosti stav onih članica EU koje nisu priznale Kosovo: Španije, Rumunije i Kipra, koje su se prijavile za raspravu. Pravni poredak koji danas važi, sprečava jednostrano sprovedenu secesiju, ukoliko nisu ispunjeni mnogi drugi preduslovi. Njih u kosovskom slučaju nema, štaviše, Rezolucija 1244 jasno garantuje integritet SRJ – danas Srbije – a sva pozivanja na Rambuje (koji Srbija inače nije ni potpisala, pa se ne može smatrati važećim sporazumom), ugrađena u Rezoluciju 1244 su kondicionalna – odnosno nisu obavezujuća. Presuda u korist Srbije, bila bi snažna poruka svim drugim secesionistima, da se nasilno i jednostrano otcepljenje neće naknadno legitimizovati.
