Botajičani se tradicionalno okupljaju u Švajcarskoj na dan seoske slave, sretali su se i u Sidneju u Nedelju pred Duhove, a iako rasuti po svetu dogovaraju se, pišu knjige i brošure o zavičaju i promovišu ih u zavičaju.
Tako su u Modriči predstavljena dela Milorada Vidovića, koji živi i piše u Sidneju. Milorad radi u biblioteci u Liverpulu, predgrađu Sidneja. Ko mu je bio u kući,video je da je i tamo ista stvar. U njegovom salonu nema stola za bilijar već vrednih i dragih mu knjiga. Za neke mu je sam Bog pomogao da ih spase tokom nesrećnog rata u zavičaju.
Gligor Muminović maestralno je rečima predstavio Vidovićeve knjige.
– Red je kazati i zbog čega su knjige vredne čitanja. Najednostavniji odgovor je da se iz njih uči časnom i poštenom načinu života, uči se ljudskosti, časti i poštenju, uči se ljubavi kao načinu življenja i vrhunskom moralnom principu, uči se radu, marljivosti i upornosti u težnji za ostvarivanjem životnih ciljeva… Miloradove knjige bi se mogle koristiti u vaspitanju mladih, njihovom izvođenju na pravi put i usmeravanju ka pravim vrijednostima. Svaka je priča jedan poseban i celovit svet, originalan, neponovljiv i uzbudljiv – preporučio je Muminović u Modriči knjige Milorada Vidovića, kojeg naši zemljaci, ljubitelji pisane reči, sreću u liverpulskoj biblioteci.
Trajna zbirka
Zahvaljujući tome što živi u Australiji, Miloradove knjige biće pohranjene u trajnu zbirku Državne biblioteke Novog Južnog Velsa. U biblioteci u kojoj radi postoji knjižni fond na engleskom i još 28 jezika, a zahvaljujući Videovićevom trudu tu su se našle i knjige Marka Raulića – Đukića, Zdravka Popovića Gajke, Toše Jovanovića, Milene Drpe, Milivoja Stojčevića, Zdravke Lazarevića, Davida Tanasića, Čede Cvijića, Amira Sarvana,Vasiljke Marić i samog Gligora Muminovića.
Četiri dela
U Modriči su promovisane sledeće knjige: „Vijekovi i vječnosti Dugog Polja“ Milenka Popovića i Milorada Vidovića, „Ljubioča priča“ i „Obični Botajničani“ Milorada Vidovića i „Marinko“ Milorada i Dragiše Vidovića.
