Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Mateo Kolonđeli potpisali su danas finansijski ugovor vredan 18 miliona evra za sprovođenje zamene kotlova na ugalj u okviru Projekta daljinskog grejanja u Kragujevcu, a koji će značajno poboljšati kvalitet vazduha u tom gradu.
Ministar Siniša Mali istakao je tim povodom da je ovo veliki dan za građane Srbije, a još veći za građane Kragujevca, jer je potpisani veoma važan ugovor za ekologiju, čistiji i zdraviji vazduh u tom gradu. On je naveo i da je Vlada Srbije u potpunosti posvećena borbi za zdraviju i čistiju Srbiju.
„Sporazum koji smo potpisali sa EBRD će nam obezbediti 18 miliona evra kako bi u najkraćem mogućem roku raspisali tender za izvođače radova da bi bili zamenjeni svi stari kotlovi na ugalj novim kotlovima na prirodni gas, u sistemu daljinskog upravljanja grejanjem“, rekao je Mali.
Prema njegovim rečima, ovo je još jedna potvrda napora Vlade Srbije i lokalne samouprave, u pravcu stvaranja zdravije životna sredine i borbe za čistiji vazduh, bolju i sigurniju budućnost.
Mali je zahvalio direktoru EBRD za Zapadni Balkan na podršci za ovaj veliki projekat i svima iz Ministarstva zaštite životne sredine.
„U rebalansu budžeta mi smo povećali ukupna izdvajanja za ekologiju za 16 milijardi dinara. Ukupna izdvajanja po rebalansu iz aprila ove godine su sada 24 milijardi dinara. Dakle, nikada veća izdvajanja za izgradnju kanalizacionih sistema, novih fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i projekata poput ovog u Kragujevcu. Potpuno smo posvećeni borbi za zdraviju i čistiju Srbiju“, rekao je Mali.
Ministar je naveo da će se Kragujevac sigurno promeniti jer će vazduh biti čistiji i još jednom poručio da smo potpuno posvećeni očuvanju čovekove okoline i unapređenju prirode jer je to osnova za budućnost naše dece.
Ministar finansija je istakao i da će Srbija izaći na međunarodno finansijsko tržište sa emisijom zelenih obveznica.
„Želimo da konkurišemo na međunarodnom tržištu sa projektima koji se odnose na zaštitu životne sredine. Očekujem veliki uspeh, a i to će biti još jedna potvrda posvećenosti zemlje za očuvanje i unapređenje životne sredine“, kazao je Mali.
On se osvrnuo i na najnoviji izveštaj UniKredit banke gde se iznosi procena da će stopa rasta srpske ekonomije u ovoj godini biti sedam odsto.
„Međunarodni monetarni fond rekao je da će to biti šest odsto, mi smo u rebalansu budžeta predvideli šest odsto rasta, a već sada znamo da će biti minimum 6,5 odsto. UniKredit banka je prva koja je izašla sa projekcijom rasta od sedam odsto. Za građane Srbije to znači ne samo potvrdu odgovorne ekonomske politike i opravdanosti pomoći koju smo dali i privredi i građanima za ublažavanje negativnih posledica Kovida 19, već i potvrdu prave strategije investiranja u infrastrukturu i u ekologiju“, rekao je Mali i dodao da ćemo ako „ostvarimo tu stopu rasta biti među tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi“.
To nam, kaže, sa druge strane, otvara prostor za dodatna ulaganja ne samo u ekologiju, nego i u infrastrukturu, kao i za veće povećanje plata i penzija.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović rekla je da će zahvaljujući ovom projektu biti zamenjeni kotlovi koji su stari oko 50 godina.
„Građani su apelovali prethodnih meseci na nas i javljali se sa ovim problemom. Ide se na potpuno isključivanje uglja sa sistema daljinskog grejanja i ono što je važno je da će se do kraja godine izvesti radovi i potpuna zamena kotlova. Predviđena je i druga faza projekta, a obe faze vredne su 18 miliona evra. Druga faza je pepelište koje se nalazi u kompleksu energetike. Kada se zatvori deponija pepela i sanira smanjiće se aero zagađenje jer je pepeo koji leteo po gradu remetio kvalitet života“, precizirala je ministarka.
Direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolonđeli izrazio je zadovoljstvo zbog potpisivanja ugovora, istakavši da je reč o veoma važnom projektu.
„Ovde imamo tri važne komponente. Prva je kvalitet vazduha i mogu da kažem da će ovo doneti veliku razliku i da će građani Kragujevca moći da primete uspeh ovog projekta jer će se smanjiti emisija ugljen dioksida za dve trećine, kao i drugih zagađujućih čestica. Druga stvar koja je važna je da će se rešiti problemi nasleđeni iz prošlosti i udaljavanje od uglja kao energenta, i time će se praktično isključiti korišćenje uglja kao energenta. Mi ne želimo da pružimo podršku srpskim vlastima samo u ovom projektu, već i tehničku pomoć u dekarbonizaciji, odnosno umanjenju ugljeničkog otiska čitave privrede, i treća bitna tačka je da želimo gradu Kragujevcu pomognemo sa našim tehničkim ekspertima u planiranju budućnosti u kojoj će se u većoj meri koristiti obnovljivi izvori energije“, naveo je Kolonđeli.
Ugovor koji je danas zaključen sa EBRD uključuje modernizaciju sistema daljinskog grejanja u gradu Kragujevcu i zamenu postojećeg postrojenja na ugalj, što će omogućiti potpuno isključivanje uglja iz gradskog daljinskog grejanja.
Na taj način značajno će se redukovati ili eliminisati ispuštanje sumpornih oksida i čvrstih čestica, smanjiti emisija CO2 i značajno poboljšati energetska efikasnost sistema.
Ekološka i socijalna korist povezana je sa ukupnim poboljšanjem kvaliteta i pouzdanosti usluga grejanja, smanjenjem potrošnje goriva i zagađenja vazduha/zemlje/podzemnih voda, kao i gubitaka toplote i vode.
Projekat će se takođe baviti glavnim ekološkim problemom koji se odnosi na odlaganje pepela i šljake.
