Obrenovčanima koji su uspeli da se vrate u svoje domove već je to preselo jer muku muče da dođu do humanitarne pomoći, pre svega hrane i vode. Iako je u zemlju ušlo na stotine tona hrane lekova i drugih potrepština, ljudi su prinuđeni da više sati stoje u redovima na jednom jedinom punktu Crvenog krsta ne bi li dobili svoja sledovanja.
Nezadovoljstvo građana je veliko jer očekuju da posle svega što ih je snašlo država makar podelu humanitarne pomoći, hrane i pijaće vode organizuje na dostojanstven način. Da stvar po unesrećene ljude bude još gora, i to što dobiju je nedovoljno. Sleduje im po dve konzerve, hleb i još ponešto.
Trgovina nesrećom
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali naredio je još 23. maja vanrednu kontrolu svih gradskih pijaca zbog informacije da se na nekim od njih prodaje roba iz humanitarne pomoći. – Oni koji zloupotrebljavaju humanitarnu pomoć i pokušavaju da se okoriste na taj način, biće procesuirani – ukazao je Mali na sednici Štaba za vanredne situacije Beograda. |
Iz opštine su već apelovali na Crveni krst da se uspostave dodatni punktovi i pošalje neophodna pomoć. Prvi čovek Obrenovca Miroslav Čučković kaže i da je komunikacija sa centralom Crvenog krsta u Beogradu slaba i da je "nedopustivo da nema mleka za decu i da postoje permanentni problemi sa hranom".
– Ako Crveni krst nema hrane, neka nam javi do 16 sati pa da trebujemo. Ovde je problem što je sve uništeno, ljudi imaju novca, ali nema prodavnica, nema lokala. Potrebna je bolja komunikacija, da se ovako nešto više nikad ne desi – kaže Čučković.
Generalna sekretarka Crvenog krsta Vesna Milenović i predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković dogovorili su se juče da se u toj opštini otvore još dva dodatna punkta te humanitarne organizacije za pomoć ugroženim građanima.
– Prodavnice uglavnom ne rade, jer nemaju struju i vodu. Za najosnovnije životne potrepštine ljudi iz gradskog jezgra moraju da idu kolima u Zvečku ili druga mesta na šabačkom i valjevskom putu, pod uslovom da im auto nije stradao u poplavi. Od humanitarne pomoći malo ko je video vajdu. Ljudi uglavnom ne znaju gde se vrši raspodela, jer nemaju struje da se preko TV, radija ili interneta informišu, u mnogim delovima Obrenovca ne rade ni kiosci sa štampom. Uostalom, mi koji smo se najpre borili sa vodenom stihijom, a sada smo danima neprekidno angažovani na saniranju katastrofe, radimo i gladni i žedni – priča za "Vesti" Aleksandar Marković, fudbalski trener iz poplavljenog naselja Rvati.
Vojska čisti grad
Vojnici dezinfikuju grad
Na čišćenju Obrenovca radi vojska, a stigli su i kamioni za čišćenje fekalne kanalizacije. Čisti se i u kasarni gde treba da se smesti oko 350 evakuisanih Obrenovčana. – Angažovan je veliki broj mašina i period koji je potreban da se sve prilagodi je tri do četiri dana – kaže Nikola Misailović, komandant kasarne "Bora Marković". U Obrenovcu je formirana i prva laka poljska bolnica koja već prima i zbrinjava one kojima je medicinska pomoć potrebna. |
On ističe da ljudi nemaju vremena da kruže gradom, traže punktove Crvenog krsta i satima stoje u redovima za dve konzerve i veknu hleba. Jedinu konkretnu pomoć imaju u vodi za piće koja im se po poziovu dovozi na adresu. Naš sagovornik napominje da veliki broj Obrenovčana više nema na šta da legne i sedne, niti u šta da se presvuče i preobuje.
– Bujice, naplavine mulja i blata su uništile nameštaj, belu tehniku, garderobu, obuću, posteljinu, posuđe… Sve što se sticalo godinama i decenijama, više ne postoji ili nije za upotrebu. Ljudi teška srca izbacuju sav taj krš, iz kojeg im preti zaraza. Stariji su očajni jer zdravstveno i biološki više ne mogu da se uhvate u koštac sa životom i krenu ponovo od nule – ukazuje Marković.
U opštini Obrenovac je 11 cisterni s vodom, šest fekalnih cisterni i više od 40 kamiona i mašina. I pored toga grad je zatrpan smećem i svuda se širi nesnosni smrad. Najavljuje se skori povratak svih 30.000 stanovnika, ali je pitanje gde će da se vrate. Njih najmanje 10.000 sigurno neće jer su njihovi domovi potpuno uništeni.
U samo u pojedinim delovima grada ima struje, u užem centru, Rojkovcu i naseljima Sava, Stočnjak i Sunce, a u drugim delovima Obrenovca elektroinstalacije su pune vode. Njihova zamena će, međutim, potrajati.
POMOĆ IZ INOSTRANSTVA ČEKA NA GRANICI: Carina zakočila pomoć dijaspore
Kako je navela Vesna Milenović, generalna sekretarka Crvenog krsta Srbije, u Obrenovcu je aktivan punkt te organizacije od 23. maja, a tamo je dnevnu pomoć primalo između 2.500 i 4.700 ljudi. Takođe, punktovi su organizovani i u još 26 mesnih zajednica od kojih pet nije u ugroženom području.
– Moramo da osiguramo da se ne ugroze ljudi kojima je pomoć stvarno potrebna. Veliki problem za Crveni krst je što više od stotinu pošiljki udruženja građana iz inostranstva stoji na granici neocarinjeno zbog raznovrsnosti robe. Očekujemo pomoć Ministarstva finansija kako bi se efikasnije carinilo – kaže Milenović.
Od kompletne humanitarne pomoći koju je Crveni krst Srbije dosad primio, 85 odsto je pijaća voda, odnosno više od 400 tona. Stiglo je i 80 tona polovne garderobe, te svega po četiri odsto konzervirane hrane i higijenskog materijala.
U međuvremenu je predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević izjavio da očekuje da će do večeras prvi delovi Obrenovca biti ponovo u takvom stanju da će u njima moći da se odvija normalan život i da su svi kapaciteti na tome angažovani.
– Ljudi će moći da budu u svojim kućama, da pomognu tokom dana u radovima, ali će zbog situacije biti smešteni i dalje u prihvatnim centrima – objasnio je Nikodijević.
On je najavio da će tokom dana biti uspostavljen hotel u Obrenovcu, koji je do sada služio za Štab za vanredne situacije, za prihvat pre svega trudnica i žena sa malom decom.
