Prema studiji Univerziteta Monaš koji je anketirao 2.444 nastavnika osnovnih i srednjih škola širom zemlje, više od polovine ispitanih prosvetara planira da napusti profesiju, opisujući svoje opterećenje kao preterano i neodrživo.
Za razliku od njih, 41% australijskih nastavnika planira da ostane u profesiji, ali mnogi kažu da se osećaju preopterećeno svim zahtevima. Izveštaj je, inače, opširan upitnik koji je prvi put sproveden 2019, pre pandemije.
Stopa odustajanja je toliko visoka da će blizu polovine diplomiranih nastavnika otići u prvih pet godina, što je otprilike vremenski rok koliko je potrebno da se kvalifikuju za nastavnika.
Kao glavni razlozi za odustajanje navode pritisak na poslu, iscrpljenost (uzrokovana stalnim osećanjem „zatrpanosti“), zatim ugroženost fizičkog, mentalnog i emocionalnog zdravlja, kao i način na koji su prikazani u javnoj debati.
Među nastavnicima koji nameravaju da napuste profesiju, 62% je kao glavni razlog navelo preopterećenost na poslu i njegov uticaj na zdravlje i ostale aspekte života.
Vodeći autor istraživanja, Fiona Longmir, kaže da su nastavnici opisivali pritisak na poslu kao “preteran, nerealan i neodrživ“. Jedan nastavnik je rekao da ne mogu da prate sve veći spisak administrativnih zadataka, na štetu podučavanja učenika.
– Zahtevi administracije i vreme koje provodim radeći školske stvari van direktne nastavese povećavaju. Međutim, broj sati u danu je isti – istakao je učitelj.
Nastavnici su izrazili frustraciju onim što su videli kao “nepotrebnu papirologiju, administraciju i izveštavanje“. Iscrpljenost, stres i izgaranje su navedeni kao drugi razlozi za više od 20% ispitanika koji planiraju da napuste profesiju.
Nastavnici su se takođe, osvrnuli na osećaj “potcenjenosti, nepoštovanjau javnim govorima“, posebno u medijima. Nastavnici iz Novog Južnog Velsa su poslednjih meseci bili glasni u svojim zahtevima za bolje plate.
Prema rečima dr Longmir, ukoliko bi nadležni učinili da nastavnici osete da se njihov rad ceni i da se prepoznaju opterećenje i emocionalni intenzitet u njihovom radu, to bi moglo da utiče da manji broj napusti profesiju.
Zaustaviti „odliv mozgova“
Istraživači su preporučili smanjenje opterećenja nastavnika i povećanje svesti o složenosti postavljenih zadataka, kako bi se zaustavio „odliv mozgova“.
– Nastavnicima ne smeta težak rad. Ali se osećaju preplavljenim sve većom administracijom i standardizacijom koja im se nameće, što učenicima verovatno ne ide od koristi – istakla je dr Longmir.
