Mnogo je običaja i tradicija širom sveta koji se praktikuju tokom praznika, a jedan od njih je i poljubac ispod imele. Dok neki vole da okače imelu iz romantičnih razloga, drugi pokušavaju da izbegnu neprijatnost poljupca koji zapravo ne žele da prime. Ali kakva je istorija ove tradicije?
Iako je imela usko povezana sa Božićem, ona potiče iz nordijske mitologije i grčke i rimske medicine. Vekovima je bila simbolično važna biljka u nekoliko kultura i dugo se verovalo da ima lekovita svojstva, piše Reader’s Digest.
Imela je sve lečila
Grci su koristili imelu za lečenje svega, od grčeva do problema sa slezinom, dok su Rimljani biljku pretvarali u melem za kožne čireve. Povezanost biljke sa romantikom seže do keltskih druida. Impresionirani činjenicom da je lekovita biljka cvetala čak i po hladnoj zimi, Druidi su verovali da simbolizuje vitalnost i da može da povrati plodnost.
Legenda kaže da su bogovi koristili imelu da podignu Odinovog sina Baldura iz mrtvih. U norveškoj mitologiji Odin se povezuje sa mudrošću, lečenjem, ali i ratovima, bitkama, pobedom, pa čak i smrću, dok je Baldur smatran bogom nevinosti, lepote i čistote.
Kako je ljubljenje ispod imele postalo božićna tradicija?
Nakon što je on vaskrsao, Baldurova majka, boginja ljubavi, zavetovala se da će poljubiti svakoga ko prođe ispod imele i tako je biljka postala simbol ljubavi.
Tokom 18. veka za biljku se povezivala ljubav i plodnost, pa se uklopila i u božićne proslave. Pretpostavlja se da su tradiciju ljubljenja ispod imele započeli ljudi niže klase u Engleskoj, da bi je kasnije usvojili oni iz viših klasa.
Da li je sreća ljubiti se ispod imele?
Neki kažu da parovi koji se ljube ispod imele uz svaki poljubac treba da uzmu po bobicu imele, a kada bobica ponestane, ljubljenje prestaje. Drugi, pak, kažu da je odbijanje poljupca ispod imele loša sreća.
