Broj stanovnika Australije porastao je na 26,6 miliona ljudi, prema zvaničnim podacima od 30. juna 2023. Ovaj podatak objavio je Australijski biro za statistiku (ABS) pred kraj prošle godine, a procenjuje se da se od tada do danas populacija uvećala za još 150.000 ljudi.
Gledajući zvanične brojke za finansijsku 2022/2023. godinu, zabeležen je rekordan godišnji rast od 2,4 odsto u odnosu na 2021/2022. Ovakvom naglom skoku najviše su doprinele migracije iz inostranstva, ali i prirodni priraštaj, pošto je broj rođenih i dalje bio značajno veći od broja umrlih u protekloj ekonomskoj godini.
ABS je objavio da je Australija dobila 624.100 ljudi u godini do juna 2023. Od toga, prirodni priraštaj je doprineo sa 106.000, dok je novih doseljenika u tih 12 meseci bilo nešto više od pola miliona. I ovo je apsolutni rekord u istoriji države.
Imigracija je dramatično porasla za čak 72,7 odsto u protekloj godini, dok je prirodni priraštaj nešto manji nego godinu dana ranije. Naime, broj rođenih se smanjio za 4,1 odsto na 295.000, dok su smrtni slučajevi porasli za 3,6 odsto na 189.000 u 2022/2023.
– U prošloj ekonomskoj godini bilo je 737.200 novih doseljenika iz inostranstva, dok je Australiju u istom periodu napustilo 219.100 stranih državljana. To znači da je neto migracija dodala 518.100 ljudi našoj ukupnoj populaciji – rekao je šef demografije ABS-a Bejdar Čo.
Takođe je dodao da najviše novih doseljenika ima među vlasnicima privremenih viza, kao što su inostrani studenti, koji su dali najveći doprinos povwećanom broju dolazaka. S druge strane, broj odlazaka je ostao nizak jer se ciklus dolazaka i odlazaka još nije vratio na tipične obrasce pre pandemije.
ABS je otkrio da je Novi Južni Vels najpopularnija destinacija za imigrante, a slede Viktorija i Kvinslend. Ipak, nijedna od ovih država nije imala najveći procentualni rast.
– Zapadna Australija je imala najbrži rast stanovništva, za 3,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pratila je Viktorija s povećanjem od 2,7 odsto, i Kvinslend koji je zabeležio rast od 2,6 odsto – rekao je Čo.
Prema podacima ABS-a, Tasmanija je bila država s najmanjom stopom rasta od svega 0,3 odsto.
Kada je reč o konkretnim brojkama, populacija Zapadne Australije je porasla za 86.800 ljudi u prethodnoj finansijskoj godini, od čega 61.590 čine doseljenici iz inostranstva. Dakle, čitav jedan gradić imigranata se nastanio pre svega u Pertu i u nekoliko malih regionalnih centara. Zapadna Australija sada ima 2.870.000 stanovnika.
Do 2070. preko 45 miliona ljudi
Australijski biro za statistiku bavio se i statističkim procenama rasta populacije u narednim decenijama. Kako je objavljeno, očekuje se da će broj stanovnika Australije porasti za oko 70 procenata u narednih 45 do 47 godina, što znači da bi populacija do 2070. godine trebalo da dostigne 45,5 miliona ljudi.
Australija 55. u svetu
Prema trenutnim podacima na globalnom nivou, procenjuje se da Australija zauzima 55. mesto u svetu po broju stanovnika. To je pad za dva mesta u odnosu na 2015. kada je bila 53. Australija se najbolje kotirala na svetskoj listi zemalja s najvećom populacijom još davne 1970. godine, kada je bila 41. na planeti.
Rast populacije
Godina Broj stanovnika Godišnji rast
- 10.286.647 215.361
- 12.595.034 247.118
- 14.706.322 163.894
- 17.048.003 252.464
- 19.017.963 202.993
- 22.019.168 369.487
- 25.670.051 312.881
- 26.739.102* 561.698
* Napomena: Broj stanovnika na kraju 2023. je statistička procena
Okanite se migrantskih zajednica!
Krajem decembra prošle godine, grupa od čak 40 socijalnih organizacija uputila je zajedničko otvoreno pismo premijeru Australije Entoniju Albanezeu i lideru opozicije Piteru Datonu.
U pismu se traži od dvojice lidera da se australijski političari uzdrže od negativnih komentara na račun migrantskih zajednica i da uzroke krize na tržištu nekretnina ne svaljuju na doseljenike.
„Duboko smo zabrinuti što su migrantske zajednice postale žrtveno jagnje i označene su kao primarni razlog za ovu krizu. Molimo vas da pokažete liderstvo nakon porasta uznemirujuće retorike koja nivoe migracija u Australiji direktno povezuje s trenutnom stambenom krizom,“ navodi se u otvorenom pismu, koje su između ostalih potpisali Angliker Australija, Australijski savet za socijalne usluge, Nacionalno sklonište, Udruženje stambene industrije u zajednici i druge grupe.
Ove organizacije tvrde da je stambena kriza u Australiji nastajala decenijama i da je počela mnogo pre naglog porasta migracije nakon pandemije. Kako se navodi, za krizu je kriva pre svega loša politika nekoliko uzastopnih saveznih vlada.
„Loši politički izbori nekoliko vlada zaredom podigli su cenu stanovanja na neodrživ nivo. Ogromni dokazi nam govore da hronična nedovoljna ponuda socijalnih stanova i inflatorni uticaji poreskih podsticaja za investitore podstiču trenutnu krizu“, navodi se u pismu.
Takođe se ističe da su se ovom zapaljivom retorikom koja značajno šteti migrantskim zajednicama služili pre svega političari, ali i deo australijskih medija.
