Austrijski poslanik u Evropskom parlamentu i predsednik Udruženja prijateljstva Kosova i Austrije Lukas Mandl kaže da su Kosovo i Austrija usko povezani i da ga je posebno radovalo priznanje Kosova od strane Izraela jer je to doprinelo da se poveća pritisak na pet članica Evropske unije koje to nisu učinile, prenosi Gazeta ekspres.
Lukas Mandl jedan je od poslanika u Evropskom parlamentu koji je snažno i sa entuzijazmom posvećen položaju i budućnosti Kosova i Zapadnog Balkana u EU. Svojim radom kao poslanik u Evropskom parlamentu od 2017. godine nadalje, nastoji Zapadni Balkan integrisati u EU, ne samo ekonomski, već pre svega, principijelno i demokratski, piše Albinfo.at.
Njegova posljednja knjiga, predstavljena 17. februara 2021. godine, na Dan nezavisnosti Kosova, naziva se „Kosovo i EU – trenutno stanje“. U knjizi Lukasa Mandla, čitaocima se otvaraju mnoge perspektive i otkrivaju se detalji o Kosovu i uopšte o Zapadnom Balkanu, prenosi Albinfo.at.
Svoju najnoviju knjigu u obliku rečnika objavljenu na godišnjicu nezavisnosti Kosova posvetili ste Kosovu pod nazivom „Kosovo i EU – trenutno stanje“. Kakav uticaj se očekuje da će ova knjiga imati i koje su njene osnovne teme?
– Ova knjiga okuplja trenutne evropske poglede i poglede na Kosovo, date od strane poznatih ličnosti iz oblasti politike, društva i nauke. Ideja da se to objavi u obliku rečnika bila je da se olakša pronalaženje tema zasnovanih na terminologiji, kao što su Ministarstvo odbrane Republike Kosovo, predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, portparol Srbije u Evropskom parlamentu, itd. Obrada tema počinje od liberalizacije viznog režima za građane Kosova, koju je EU trebala na vreme odobriti, od neophodnih reformi pravosuđa, koje bi Kosovo ionako trebalo učiniti kako bi privukli investicije, do mogućnosti u digitalnom polju ili na drugim poljima.
Knjiga govori o mnogim poznatim ličnostima evropske politike o Kosovu, je li to bila vaša strategija ili je to bio spontani odabir?
– U tom pogledu nije bilo mnogo prostora za odluku. Cilj je bio prikupiti mišljenja i stavove velikog broja evropskih donosilaca odluka, koji imaju važnu ulogu i snose odgovornost za budućnost Kosova, kao i ispuniti veliki evropski san o okupljanju svih zemalja pod istim krovom. Sve ličnosti koje govore u knjizi moji su partneri u parlamentarnom radu na različitim poljima. Zamolio sam sve za saradnju i odmah su je prihvatili. Na ovaj način smo uspeli da ostvarimo pregled trenutka i viziju budućnosti Kosova.
Građani Kosova, posebno mladi ljudi, veoma su proevropski orijentisani. Kako je ova tema obrađena u Vašoj knjizi?
– Mnogi koautori raspravljaju o temama o budućnosti, ne samo da su važne, već pre svega hitne. Moramo postati svesni činjenice da bi sada trebalo pokazati dobru volju prema Zapadnom Balkanu, a posebno prema Kosovu. Budućnost počinje sada. Upravo na tome radimo. Takođe želim da izjavim mladim ljudima na Kosovu da imaju jake partnere u Evropi i svetu, za koje je budućnost ove generacije od posebnog značaja. Ovi jaki partneri uvek će biti uz građane Kosova, koji su prednost ne samo za Evropu, već i za celu ljudsku porodicu.
Kosovo je donekle poput Vašeg „deteta“, osnivač ste Udruženja prijateljstva Kosova i Austrije, imate li s Kosovom posebnu vezu ili Vas zanima samo politički?
– Saradnja sa Kosovom za mene kao evropskog poslanika nije samo obaveza u okviru posla, već i obaveza koju preuzimam sa velikim zadovoljstvom, jer postoje ciljevi sa visokim prioritetom, koji me motivišu da se borim za njih i da krenem napred. Napredak i dobar razvoj Kosova, kao i Zapadnog Balkana, od primarnog su značaja i za Austriju i za celu Evropu. Ovde ne treba zaboraviti gostoprimstvo, optimizam u pogledu budućnosti, kosmopolitizam ili mentalitet „praktične upotrebe“, stvari koje posebno cenim među kosovskim Albancima. Takođe imam prijateljske odnose, jer je jedan od mojih bliskih prijatelja, Arber Marku, albanskog porekla i dolazi iz Severne Makedonije. On je takođe generalni sekretar Udruženja.
Pre nekoliko meseci Izrael je priznao Kosovo kao nezavisnu državu. Šta to znači za budućnost Kosova?
– U stvari, pet država članica EU konačno bi trebalo priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Priznavanje Kosova kao nezavisne države od strane Izraela bilo je i predstavlja radosno iznenađenje. Nikada nisam mislio da će Izrael priznati Kosovo pre ovih država. Ovo je za mene posebna radost, jer imam i bliske veze s Izraelom i Izraelcima. Izrael nam je svima pokazao da ima potpunu kontrolu nad diplomatskom situacijom i budućnošću, a ovom dalekovidnom odlukom postao je primer za Španiju, Slovačku, Rumuniju, Kipar i Grčku. U međuvremenu, odluka ovih država nije direktno povezana sa stavom protiv Kosova, već pre svega sa problemima svake države u unutrašnjoj politici. Izraelska odluka je velika radost za Kosovo i istovremeno je uticala da se poveća pritisak na ovih pet država članica EU da donesu odluku što je pre moguće.
Često ste naglašavali da EU mora održati svoja obećanja; na primer, liberalizacija viznog režima za građane Kosova. S druge strane, građani EU mogu putovati na Kosovo bez vize, a zemlje Zapadnog Balkana već dugo imaju slobodu kretanja. Zašto se to i dalje blokira iako je Kosovo na vreme ispunilo sve kriterijume?
– Ova tema je nesrećna i istovremeno nepravedna. Međutim, to je jednostavno razumeti. Prema sporazumima EU, takoreći njenom ustavu, potrebno je postići jednoglasnost za svaku odluku ne samo u Evropskom parlamentu, već i među državama članicama. Tj. Evropski parlament je glasao za liberalizaciju viznog režima, a Evropska komisija je zvanično odobrila da Kosovo ispunjava sve kriterijume. Problem leže u državama članicama, koje moraju odlučiti o spoljnoj politici jednoglasno, pa moraju glasati sve za, bez izuzetka. Nažalost, to do danas nije postignuto. Kao poslanik, često pokušavam pogurati ovu odluku.
Pre dve godine bili ste delegat EU za praćenje izbora na Kosovu i izjavili ste: „… bili su najorganizovaniji izbori u najnovijoj zemlji u Evropi, koja je samo 11 godina republika …“. Da li ste primetili neke promene na izborima održanim u februaru ove godine?
– Zajedno sa nekim poslanicima u Evropskom parlamentu koji su blisko povezani sa Kosovom, pokušali smo da ubedimo predsednika parlamenta da ublaži neka pravila o pandemiji i omogući praćenje izbora delegaciji poslanika u Evropskom parlamentu. Moj glavni cilj je bio doprineti sprovođenju poštenih i slobodnih izbora, osiguravajući demokratski izborni proces, ali to nije odobreno, jer su tokom pandemije putovanja delegacije Evropskog parlamenta bila zabranjena. Koliko sam obavešten, nekoliko međunarodnih organizacija je vršilo monitoring i mogu reći da sam zadovoljan činjenicom da do sada nisam čuo ništa jako negativno o izborima. Tako da mogu reći da su izbori bili dobro organizovani. Demokratija na Kosovu funkcioniše i to je već evidentno.
Aljbin Kurti je posle izbora izabran za premijera. Kako ocenjujete njegov rad?
– Verujem da će Aljbin Kuti i Vjosa Osmani uspeti zajedno odraditi dobar posao. Oni su međusobno sklopili savez, koji je uspeo zadobiti poverenje biračkog tela. Zajedno mogu postići sve što je dobro građana Kosova, što im jako želim, jer oni zaslužuju: prvo, stabilnost u različitim strukturama; i drugo, u odnosima s pravim partnerima jačanjem i podrškom reformama u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Ove stvari će biti zaista važne. U svim ovim tačkama, Aljbin Kurti i Vjosa Osmani, kao i sve kolege u kosovskom parlamentu, imaće podršku sa mnogih strana, naravno od mene. Saradnja će biti ključ i nešto apsolutno neophodno kako bi Aljbin Kurti i Vjosa Osmani ostvarili jedinstvo i uspešne radili u interesu građana Kosova.
Kako vidite Kosovo u narednim decenijama?
– Politički postoji mnogo posla. Kvalitet života, obrazovne mogućnosti i razvoj, zdravlje i mnoge druge stvari zavise o ekonomskom razvoju zemlje. Posebno odnosi sa susednim zemljama i sa celom Evropom snažno utiču na ekonomiju, jer partneri u privredi, odnosno u poslu, uvek imaju dobre odnose. Dakle, šanse i mogućnosti mladih u budućnosti izravno zavise od ekonomskog razvoja. Ako dođe do reformi u vladavini prava, ulaganja će doći, to će otvoriti nova radna mesta podržavajući talentovane i pripremljene mlade ljude da im se ponude nove mogućnosti za izgradnju njihove zemlje. Tradicionalne industrije gotovo da nema, ali postoje npr. dobra i funkcionalna poljoprivreda. Osim toga, u novim sektorima potrebno je stvoriti nove mogućnosti. Jedan od takvih sektora digitalizacija. Kosovo i zapadni Balkan trebali bi postati neka vrsta evropske „Silicijske doline“. Za to nema potrebe za tradicionalnom industrijom. Ali, potrebni su svi ti mladi ljudi pune energije, gladni znanja.
Kako biste opisali probleme između zapadne i istočne Evrope i gde biste u tom pogledu stavili najveći naglasak?
– Ja lično primećujem u Evropskom parlamentu mnoge razlike u mentalitetu između Istoka i Zapada i to govorim bez ikakve loše namere. Svi smo mi Evropljani, pripadamo jedni drugima i kao da nas je ujedinila sudbina na ovom kontinentu. Za Austriju kažu npr. često je to najistočnija država Zapada i to znači nešto samo po sebi. Često obavljam ulogu posrednika u Evropskom parlamentu i to radim sa zadovoljstvom. Izgradnja spojnih mostova pruža mi zadovoljstvo. Upoznajući se dobro,da zapadnjaci poznaju istok ili posebno jugoistok ulaganje je u trajni mir i zdrav suživot. Ovde ne bih stavljao naglasak samo na parlamentarni rad, već na svakog pojedinca polazeći od svog okruženja i okruga.
U šest zemalja zapadnog Balkana i dalje postoje problemi u istim oblastima, naime u pravosuđu, u stvaranju i jačanju vladavine prava i u borbi protiv korupcije. Kako ocenjujete ovo u budućnosti, čine li ove zemlje dovoljno napora da nešto promene? Kako EU to ocenjuje?
– U EU postoji mnogo stavova o ovoj temi. Oni se obično sažimaju u novom postupku za prijem zemalja kandidata, ovaj sažetak je pregledala i odobrila EU pre godinu dana. Različita poglavlja pregovora nastavljaju se do trenutka kada svako poglavlje više nema otvorenih pitanja, pa su u stvarnosti, kada više nema tačaka, pregovori za odgovarajuće poglavlje zatvoreni. Uspostavljanje i održavanje vladavine prava biće najvažnija tačka za šest država Zapadnog Balkana. Dopustite mi da objasnim razloge važnosti stvaranja vladavine prava u celosti, jer se ovde se ne radi o birokratiji ili površnim stvarima. Ovje se radi o suštini i duhu evropskog modela. Dobar suživot moguć je samo ako se zakon poštuje i sprovodi, kao i kada je demokratski formiran i zasnovan na orijentaciji ka pravdi i slobodi. Kada se zakon održava i provodi, dolazi do investicija koje rezultiraju otvaranjem novih radnih mesta. Dakle, stvaranje vladavine prava direktno je povezano s razvojem ekonomije. U međuvremenu, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala povećava poverenje među društvenim strukturama. Ovo je ključno za mir i stav građana.
Naglasili ste važnost stabilnosti Balkana za EU, možete li nam to sažeti još jednom vrlo kratko i jednostavno?
– Evropski model života predstavlja samo EU. Sjedinjene Države predstavljaju slične vrednosti, ali one su daleko, a ipak su i dobrodošao partner EU. EU uvek teži saradnji s drugim delovima sveta, ali drugi delovi više naginju konfrontaciji i pokušavaju oslabiti Evropu što je više moguće, posebno raspadom naših društava i raspadom EU kao zajednice. Ne tolerišemo i ne dopuštamo ovo. Zapadni Balkan je regija u kojoj neki delovi sveta pokušavaju ući u borbu boreći se protiv evropskih vrednosti i tražeći konfrontaciju kako bi postigli razjedinjenost. Upravo to ne bismo smeli dopustiti. Za celu Evropu je više nego važno da vredan i proevropski stav većine Zapadnog Balkana vodi do prave evropske integracije. Da bi se to postiglo potrebno je mnogo rada, kako iz najviših struktura EU, tako i iz šest zemalja zapadnog Balkana.
Sjedinjenim Državama i Zapadu je potreban albansko-američki savez kako bi sukobe i napetosti na Balkanu držali pod kontrolom i smanjili utecaj slovenskih naroda na njega. Kakav je stav EU po tom pitanju?
– Zemlje Zapadnog Balkana pripadaju Evropi, a ne Americi. Nadaju se da će postati članice EU, a ne američke države. Amerika je najveći i najvažniji saveznik Evropske unije, posebno pod novom administracijom u Beloj kući i postoje znakovi bolje saradnje. Uveren sam da EU treba ostati u dijalogu, nikada ne smije ‘zatvoriti prozore’, ali i tražiti saradnju sa snažne pozicije, uključujući i Rusiju. U isto vreme, EU mora sankcionirati svaki ‘prelazak preko crvene linije’, i nema veze da li ono dolazi iz Rusije ili Turske. Zapadni Balkan će uspeti, ne zato što će to učiniti EU, već zato što pruža i stavlja na raspolaganje okvire u kojima Evropljani mogu izgraditi svoju slobodu i vrednosti.
