Kao grom iz vedra neba odjeknula je informacija da Vojska Jugoslavije tokom NATO agresije 1999. godine nije pogodila samo jedan „nevidljivi“ F-117A, dotadašnji ponos američke ratne avijacije koji je završio u blatu.
Prvi je pao u okolini Buđanovaca 27. marta, a prema svedočenju potpukovnika američkog ratnog vazduhoplovstva i bivšeg pilota F-117A u penziji Čarlsa – Tuna Hajnlajna, tokom aprila 1999. u rejonu Beograda je pogođen još jedan „nevidljivi“ koji je ipak uspeo da se vrati u bazu u Nemačkoj.
– Video sam ogromnu raketu kako se približava. Znao sam da je moj momak broj dva tamo negde. Tada sam primetio još jedno lansiranje i veliki sjaj, dim, a onda vatrenu kuglu koja dolazi prema meni – ispričao je Hajnlajn koji penzionerske dane provodi leteći na starim avionima.
Ratni komandant RV i PVO, general-pukovnik Spasoje Smiljanić kaže za „Vesti“ da ni ovo nije kompletna istina jer je protivvazdušna odbrana te 1999. godine „uspešno razoružala čak tri nevidljiva aviona“.
Kraj kod Zagreba
– Svi podaci su ukazivali da su pored aviona koji je oboren kod Buđanovca pogođena još dva F-117A. Jedan se srušio u blizini piste aerodroma Pleso kod Zagreba, a drugi se oštećen prizemljio na aerodromu Butmir kod Sarajeva. U svakom slučaju, SAD su po okončanju agresije na SRJ uz oboreni kod Buđanovaca rashodovale još dva F-117A. Međutim, to nisu jedini avioni koje smo tada oborili, a SAD i njihovi saveznici do danas to nisu priznali, već se istina saznaje preko pilota koji su upravljali tim letelicama. Pravu istinu ćemo saznati tek kad otvore arhive. Teško da će velesila koja se namerila da u SRJ ratuje dva do tri dana, a ostane punih 78 bez opipljivih rezultata, ikada obelodaniti pravu istinu – kaže general Smiljanić i dodaje da su SAD ipak to posredno priznale.
On ukazuje da je „nevidljivi“ bombarder F-117A, ponos američke ratne avijacije, 2002. godine uklonjen iz operativne upotrebe, a da je 2006. prekinuta serijska proizvodnja ovog aviona.
– Šta će vam bolji dokaz – ističe general Smiljanić.
Trofeji za ponos
Ratni komandant Trećeg diviziona 250. raketne PVO brigade, jedinice koja je oborila „nevidljivog“ kod Buđanovaca, penzionisani pukovnik Zoltan Dani kaže da je sasvim sigurno da je ovo pogodak 250. raketne PVO brigade.
– Već sam se čuo sa svojim saborcima i svi smo znatiželjni da se obelodane još neki podaci, a dovoljno nam je da se navede datum ili u kom smeru se ta letelica kretala da bismo pregledom naših ratnih svezaka gađanja sasvim jasno utvrdili koji divizion je zaslužan, ali i kako je došlo do pogotka – priča hrabri pukovnik i dodaje da postoji mogućnost da je reč o trofeju upravo njegove jedinice.
On priča da su 28. ili 29. aprila, u noćnim časovima, a u dnevniku ima tačne podatke, primetili cilj u njihovom rejonu delovanja i dejstvovali iz raketnog sistema Neva. Operater je bio Boško Todić. Prema svim parametrima koje su zatim dobili, raketa je pronašla letelicu. Taj pogodak su tako i upisali.
Palo 97 letelica
Prema zvaničnim podacima Vojske Jugoslavije objavljenim u „Novom glasniku“, broj 5 iz 2000. godine, protivvazdušna odbrana VJ oborila je 61 borbeni aviona, sedam helikoptera, 30 bespilotnih letelica i 338 krstarećih raketa.
NATO je do sada priznao gubitak samo tri borbena aviona: F-117A (27. marta), AV-8B Harijer (1. maja) i F-16CG-40-CF (2. maja), kao i dva helikoptera AH-64 Apača (26. aprila i 5. maja).
Želja jača od smrti
Pukovnik Zoltan Dani je učestvovao u nekoliko filmova o obaranju prvog F-117 kod Buđanovaca, ali je i ugostio pilota Dejla Zelka koji je tada uspeo da se spase.
– Naravno da bih ugostio i pilota ovog aviona, ako bi se pokazalo da ga je pogodila naša jedinica – smeje se naš sagovornik i dodaje da mu je i danas, 21. godinu od NATO agresije, drago što se stidljivo ali sigurno otkriva koliko su tadašnje jedinice RV i PVO bile uspešne u odbrani zemlje.
– To je, iz današnje perspektive, neopisivo vreme. Izgarali smo, nismo se predavali, a posebno noću kada je bilo i najviše neprijateljskih naleta. Kada bismo ulazili ili izlazili iz komandnog centra, obično smo se pozdravljali sa „srećno“. I to ne zato što nismo znali da li ćemo da dočekamo jutro, a bili smo svesni da ukoliko pogrešimo u samo par sekundi možemo da poginemo, već zato što smo biti toliko sigurni i željni da odbranimo zemlju. To „srećno“ značilo je da imamo tog dana što više uspeha protiv neprijatelja – kaže Zoltan Dani.
Pogođen i „duh“
Mada i dalje bez zvanične potvrde, srpska RV i PVO je 1999. srušila i strategijski bombarder V-2 duh, koji je posle dejstva po objektima u rejonu Beograda pao u Spačvanske šume, južno od Vinkovaca, a da je po posadu krenuo specijalni tim američkih rendžera iz baze kod Tuzle.
Takođe, više je izvora koji tvrde da je jedan F-15 prinudno sleteo na aerodrom kod Tuzle, a F-16 u blizini Sela Tmuševci, severno od Skoplja, danski F-15 je prinudno sleteo na Butmir kod Sarajeva.
NATO je do sada, zvanično i nezvanično, potvrdio da je zbog dejstva RV i PVO, oko 10 aviona moralo da se prinudno prizemlji. U tim izveštajima su navedena i dva F-117 A. Prvi sa oznakom 86-0837 je navodno oštećen 21. aprila tokom sletanja, što se delimično poklapa i sa pričom pilota, ali i sagovornika „Vesti“. Drugi F-117A je navodno izgubio deo svog repa zbog obližnje eksplozije rakete SA-3.
Takođe, navodi se i da se jedan transportni avion RAF-a, C-130K Herkules, srušio 11. juna u Albaniji.
