Svemu sveštenstvu, sveštenomonaštvu i blagovernom narodu bogomspasavane nam Mitropolije australijsko-novozelandske: Mir Božji – Hristos se rodi!
Draga mi u Bogomladencu Hristu duhovna deco po blagodati Episkopstva, Sabrani o prazniku Rođenja Hristovog širom naše bogomspasavane Srpske Pravoslavne Mitropolije australijsko-novozelandske, kao verna deca Svetoga Save, uznosimo blagodarnost Bogu za njegovu neizmernu ljubav i milost, za njegovo dugotrpljenje i snishođenje, kličući zajedno sa anđelima i pastirima – „slava Bogu na visini i na zemlji, mir među ljudima dobra volja!“ (Lk. 2, 14).
Zahvaljujući svagda za sve Bogu i Ocu, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, po rečima Svetog apostola Pavla (Ef. 5, 20), blagodarni smo Bogu što nas nije prepustio stranputicama kojima pođosmo, što nas ne predade paklenome mraku u koji zađosmo, nego kao dobri otac brinući se o svojoj zabludeloj deci, posla sina svoga jedinorodnog da nam obasja naše puteve, da nas povede zapravo, jedinim istinskim putem koji vodi u život.
Blagodarimo Bogu vitlejemskom, Bogu koji nam se daje kao nasušni hleb s neba; Bogu koji nam je putem Božića iznova otkrio naš izgubljeni lik i ljudsko dostojanstvo.
Blagodarimo Bogu i na tome što u ovom smutnom vremenu kada se putem straha i panike pokušava čovekov život svesti isključivo na biološku „životinjski-instiktivnu“ kategoriju, da se sve besmrtno i neprolazno istisne iz njegovog života i postojanja, iz njegove svesti i samosvesti, mi iznova praznikom Božića sebe otkrivamo kao bića besmrtna, neprolazna, kao bića koja su u osnovi svojoj bogočovečna.
Radost i svesmisao Božića, čini nam se, nikada nije bila potrebnija čovečanstvu nego danas. Čovečanstvu koje je izgubilo osećaj svoga carskog dostojanstva, iskre večnosti koju nosi u sebi. Obremenjenom, dezorjentisanom, preplašenom i zbunjenom čovečanstvu ništa nije potrebnije nego blagovest Božića.
A blagovest Božića jeste da se nebo savilo i spustilo zemlji (Ps. 18,9), da nismo sami u ovome svetu, već da je sa nama Bog! (Mt. 1,23; Is. 7,14) To treba da bude najveća radost i uteha svima nama koji živimo na zemlji. Da je i u vreme trenutne pandemije i drugih naših stradanja i stratišta, Bog uvek sa nama, saraspet sa nama, na svom svepobedonosnom krstu; pružajući nam svoju blagodatnu podršku, utehu i krsto-vaskrsnu snagu i silu. Zbog ovoga Sveti apostol Pavle sokoleći nas kroz vekove kliče: „Ako je Bog sa nama, ko će protiv nas?“ (Rim. 8, 31).
Ova istina, braćo i sestre, treba da bude naša blagovest današnjem obremenjenom svetu i društvu.
U metežu ovoga života, prateći medijski zbivanja oko nas, osobito provodeći mnogo vremena na društvenim mrežama, gubimo dragoceno vreme koje nam je Bog odredio za molitvu i dubinsku analizu našeg života, gde stojimo kao Hrišćani naspram Svetog jevanđelja. Vreme je, braćo i sestre, za usrdnu molitvu, za suze pokajničke i veru koja kroz ljubav dela.
Čovek koji nije sebe ispunio Bogom, koji ne živi duhovnim životom, lako se ispunjava tugom, brigom i beznađem. Takav čovek po pravilu posmatra svoj život horizontalno, samo kroz prizmu zemlje. Zapravo, dogma kovidovog novokomponovanog tipa čoveka, jeste da nema Bogočoveka. Bog je vraćen svojim blagodatnim netvarnim energijama u sfere transcendentnog, a čovek u sfere prolaznog.
Zbog ovoga, pozvani smo kao pravoslavni hrišćani da budemo duhovno budni, jer prastaro iskušenje humanizma – svođenje Bogočoveka i bogočovečnosti na ogoljenog čoveka, razovaploćenje svega bogočovečnog u nama, u našim hramovima, u našem svetotajinskom životu, jeste iskušenje na koje upozorava Sveti Jovan Bogoslov (1 Jn. 4, 2-3), a koje nas neprestano vreba. Vrlo je lako da čovek neprimetno kroz razne smicalice i sablazni, uključujući one koje se predstavljaju kao brižne i humane, prenese svoju veru sa besmrtnog Bogočoveka na prolaznog čoveka.
Noseći danas naše osvećene badnjake kućama svojim, unesimo s njima i svu radost i utehu koju nam Božić donosi. Podelimo je s našim ukućanima, komšijama i celim svetom.
Budimo apostoli ove radosti, ove blagovesti među ljudima, da je Bog postao čovek da bi mi postali njime bogovi po blagodati.
Molitveno se sećamo i ovoga Božića naše braće i sestara na raspetom Kosovu i Metohiji, kao i naše braće i sestara koji su nedavno postradali od zemljotresa u Petrinji, Sisku i Glini. Neka Gospod podari svima potrebnu utehu i snagu, a nama darežljivo srce da ih se setimo i podržimo ispunjavajući jevanđelsku zapovest o ljubavi prema bližnjima.
Setimo se u molitvama i našeg blaženopočivšeg svjatjejšeg patrijarha srpskog Irineja, mitropolita Amfilohija, episkopa Milutina i svih naših upokojenih koji se u ovoj godini preseliše u večnost Hristovu. Neka im Gospod podari svoja rajska naselja!
Budimo složni, braćo i sestre, dostojni svojih slavnih predaka!
Živimo utehom, verom i nadom koju nam Božić donosi!
Budući odvojen od vas telesno zbog zatvorenih granica, znajte da sam uvek sa vama u mislima i molitvama.
Pozdravljam sve vas, svoju duhovnu decu širom Australije i Novog Zelanda, iz sedišta naše Svetosavske Mitropolije u Kabramati, u Sidneju, pozdravom mira, ljubavi, radosti i svesmisla: Mir Božji – Hristos se rodi!
