Posle odluke Banke državnih rezervi (RBA), donete prošlog utorka, da i dalje ne diže gotovinsku kamatnu stopu, iako je bilo nagoveštaja da će do rasta doći, australijski dolar je oslabio za 1,3 odsto u odnosu na američku valutu.
Ozi valuta je spram američke pala sa 75,16 na 74,69, povlačeći se sa četvoromesečnog maksimuma od 75,55 koji je dostigao prošle nedelje.
RBA je zadržala gotovinsku kamatnu stopu na rekordno niskih 0,1 odsto, ali je napustila kontrolu nad krivom prinosa, koja se sastojala od održavanja prinosa na državnim obveznicama na istom nivou kao i gotovinske stope, do aprila 2024. godine.
Jednostavnim jezikom rečeno, Centralna banka je odustala od politike nemenjanja stope prinosa do aprila 2024. godine.
Prošle nedelje je došlo do kolebanja na tržištu, kada se posumnjalo da bi RBA mogla da odustane od politike držanja kamatnih stopa na rekordno niskom nivou. Naime, u petak, 28. oktobra, rasprodavale su se trezorske obveznice koje dospevaju za tri godine, i RBA nije bila tu da ih otkupi kako bi kontrolisala prinose, a samim tim i kamatne stope.
Stručnjaci smatraju da je RBA ovako reagovala zbog inflacije, pošto su očekivanja rasta cena prošle nedelje narasla na sedmogodišnji maksimum. Naime, da su reagovali kupovinom obveznica, rizikovali bi da inflacija bude previsoka.
Prema rečima zvaničnika RBA, odluka da se ukine ciljana stopa prinosa odražava poboljšanje ekonomije i napredak ka ciljanoj inflaciji, i pre nego što se očekivalo.
Guverner Banke državnih rezervi Filip Lou je, međutim, rekao da je tržište preterano reagovalo na jedan otisak inflacije i da to nije odražavalo reakcionu funkciju RBA.
Međutim, i samo očekivanje da će RBA ranije povećati zvanične stope, već imaju rezultate u realnoj ekonomiji. Naime, banke su već postavile svoje fiksne trogodišnje hipotekarne stope, tako da će krediti poskupeti, što će se nastaviti u narednom periodu.
Pritom, ekonomski stručnjaci smatraju da se to neće odnositi samo na stambene, nego i na poslovne kredite.
Četiri vodeće banke u Australiji su već podigle kamate na hipotekarne kredite s fiksnom kamatnom stopom. Nešto jeftiniji su krediti koji imaju varijabilnu kamatnu stopu ili su na kraći rok otplate. To praktično znači da će svako ko se odlučuje za kupovinu nekretnine morati da plati više za kredit koji je sa fiksnom kamatom sa rokom otplate od dve ili više godina.
Mnogi stručnjaci smatrakju da je ovo možda momenat kada bi građani koji već imaju stambene kredite mogli da se odluče da ih refinansiraju i da uzmu kredit s promenljivom kamatnom stopom koji je jeftiniji.
Istina, kamatna stopa u tom slučaju može da raste, ali s druge strane daje veću fleksibilnost u smislu neograničene dodatne otplate kredita.
Druga mogućnost je da se kredit podeli na dva dela, jedan da bude sa promenljivom a drugi sa fiksnom kamatnom stopom.
Ako je suditi prema odluci Banke državnih rezervi, za sada se gotovinska kamatna stopa neće podizati, a to utiče upravo na varijabilne hipotekarne kredite.
Do podizanja kamatnih stopa neće doći dok inflacija ne dostigne ciljani nivo. Ekonomisti smatraju da se rast gotovinske kamatne stope neće menjati do kraja 2022. ili početka 2023. godine, a i tada ne bi trebalo da naraste više od 0,5 odsto.
Što se tiče inflacije, osnovni indeks potrošačkih cena za septembarski kvartal, objavljen prošle nedelje, dostigao je 2,1 odsto, tako da je po prvi put od početka 2016, ušao u željeni opseg inflacije od dva do tri odsto, na čemu i insistira guverner RBA Filip Lou.
Nekretnine nastavljaju rast
Pored svih kolebanja na tržištu, cene kuća u Australiji su porasle za još 1,5 odsto u oktobru, prema podacima kompanije CoreLogic. Rast je bio u skladu sa septembarskim rastom, tako da su sada cene kuća više za 21,6% u odnosu na isti period prošle godine.
U istom periodu zakupnine su porasle za 0,7 odsto mesečno, u odnosu na 0,6 odsto koliko je zabeleženo u septembru.
Skok inflacije, ali i plata
RBA je revidirala stopu inflacije na 2,25 odsto tokom 2021. i 2022. godine, sa predviđenih 1,75 odsto, tako da izgleda da bi rast cena mogao da potraje duže nego što je prvobitno projektovano.
Centralna banka je takođe revidirala, iako samo neznatno, izglede za rast plata. Sada se očekuje da će godišnji rast plata dostići tri odsto u 2023. godini, u poređenju sa 2,5 odsto koliko je bilo ranije.
Osim toga, očekuje se ekonomski rast od 5,5 odsto tokom 2022. godine, u odnosu na četiri odsto, koliko je ranije planirano.
Pad prinosa državnih obveznica
RBA je izašao sa stavom da će zadržati nedeljnu kupovinu državnih obveznica na četiri milijarde dolara do februara 2022. pod kvantitativnim ublažavanjem.
To se odrazilo na tržište obveznica, tako što je stopa trogodišnjih državnih obveznica pala sa 1,07 na 0,95 odsto, petogodišnjih sa 1,35 na 1,32 odsto, a prinos na desetogodišnje obveznice je pao sa dva na 1,89 odsto.
