Na početku rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, predviđeno je da srpska delegacija izloži argumentaciju protiv secesije južne srpske pokrajine. Sudijama i predstavnicima država koje prisustvuju početku rasprave, prvi se obratio ambasador Srbije u Parizu, Dušan Bataković izlaganjem argumenata.
On je obrazložio stav Srbije da deklaracija o nezavisnosti Kosova narušava temelje međunarodnog pravnog poretka.
U okviru tročasovne debate, pravne argumente će, posle ambasadora Batakovića, izložiti članovi pravnog tima Srbije i eksperti za međunarodno pravo Malkolm Šo, Andreas Cimerman, Marselo Koen, Vladimir Đerić i Saša Obradović.
|
Novinari u bašti Novinarima koji izveštavaju sa rasprave o Kosovu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu nije dozvoljen ulazak u zgradu suda, poznatu kao Palata mira, već je, prvi put u istoriji tog tela, za medije podignut specijalni šator u dvorištu. Tridesetak agencijskih, televizijskih i novinskih izveštača iz Beograda, Prištine, Holandije i drugih zainteresovanih država, prvog dana rasprave, izveštavaju iz šatora veličine oko 200 kvadratnih metara, u okviru kojeg im je obezbeđen prenos zasedanja preko video bima i audio prevod na engleski ili francuski jezik. Sud je obezbedio i posebnu prikolicu koja će izveštačima sa desetodnevne rasprave poslužiti kao toalet. U Hagu je u utorak ujutru temperatura bila pet stepeni Celzijusa. U šatoru za medije, koji se zagreva sa četiri kalolifera, novinari će takođe moći da kupe sebi ručak (supu, piletinu, sendviče, kolače i druge slatkiše), kao i kafu, vodu i sokove. |
Sud delegaciju Prištine ne smatra državnom i oni se u sudu pojavljuju kao “autori jednostrano donete deklaracije o nezavisnosti”. U popodnevnom delu današnje sednice oni iznose svoje argumente, na čelu sa Skenderom Hisenijem i britanskim advokatom Majklom Vudom.
Prištinska delegacija će zastupati tezu da je višegodišnjim kršenjem ljudskih prava Albanaca, naročito 1999. godine Srbija izgubila pravo na Kosovo, što je priznanjem nezavisnosti potvrdilo i oko 60 zemalja. Na osnovu toga će pokušati da dokažu da je povratak u pređašnje stanje nemoguće i da nezavisnost Kosova prati "stanje na terenu", a slučaj Kosova predstaviće kao presedan u međunarodnom pravu.
Narednih dana u korist srpskih interesa i odbrane međunarodnog prava govoriće Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Burundi, Kipar, Venecuela i Vijetnam.
U prilog samoproklamovane države Kosovo argumentaciju će izneti SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Albanija, Holandija, Norveška, Hrvatska, Austrija, Bugarska, Saudijska Arabija, Bahrein, Danska, Finska i Jordan.
Iinteresovanje medija nije tako veliko kako se to ranije očekivalo, pošto se, izuzev beogradskih i prištinskih medija, veoma mali broj izveštača iz drugih država akreditovao za praćenje rasprave.
