Uloga najstarijeg deteta u porodici nije jednostavna – evo kojih 5 stvari proživljavaju prvorođeni.
Najstarija deca imaju vrlo specifičnu i često vrlo zahtevnu ulogu u porodici. Naravno, biti prvo dete u porodici donosi i određene prednosti, ali neretko i pritiske sa kojima se ovi mališani u tišini suočavaju.
U nastavku teksta saznajte kojih to pet stvari najstarija deca često osjećaju, sa čime se nose, a što malo ko od okoline primećuje.
1. Emocionalni stres
Često se najstarija deca nekako prećutno (negde i ne baš prećutno) doživljavaju kao staratelji mlađih mališana. Iako zbog toga najstarija deca postaju odgovornija i sposobnija da se nose sa teškim situacijama, to može da ima i neke negativne efekte – na primer, povećanu anksioznost kada njihova braća i sestre ne mogu da ispune očekivanja svojih roditelja.
Iako ta povećana odgovornost može deci da pomogne da postanu efikasnija, može i da doprinese problemima poput kompulzivnog ili prekomernog rada.
2. Stalni mirotvorac
Od najstarije djece u porodici se često očekuje da igraju ulogu sudije, savetnika ili posrednika kada se mlađa braća i sestre posvađaju. Na neki način, to ih uči kako da se nose sa konfliktnim situacijama, ali često ostavlja osećaj da niko nije tu da ih sasluša ili da njihova osećanja uopšte nisu vredna.
3. Osećaj da nisu dovoljni
Generalno, deca često razvijaju ovaj osećaj da „nisu dovoljno dobra“ ako nisu u stanju da ispune ono što roditelji žele od njih, a kod najstarijih taj osećaj može da preuzme još veću kontrolu jer su često očekivanja i najviša od prvorođenih mališana.
Ova visoka očekivanja i perfekcionizam često ih ostavljaju sa osećajem da ništa što rade nije dovoljno dobro, što svakako može da utiče na njihovo samopouzdanje.
4. Odjednom sve mora da se deli
Dok ne stignu njihova braća i sestre, oni uživaju u nepodeljenoj pažnji roditelja. Onda odjednom dolazi promena zbog koje ne samo da više nemaju potpunu pažnju roditelja, već moraju i da dele sve svoje stvari, što im često nije lako da prihvate.
Istraživanja pokazuju da većina dece razvija sposobnosti deljenja oko 3,5-4 godine, i to zahteva određenu količinu napora od strane roditelja. Deljenje pod prisilom nije ništa drugo do poslušnost. Dele zato što su primorani, a ne zato što to zaista žele, prenosi „Tajms of Indija“.
5. Ljudski budilnik
Iako je istina da mlađi mališani uče mnogo toga od svoje starije braće i sestara, druga strana medalje je da su ta najstarija deca takođe ljudska bića, a ne mašine, na šta se ponekad u užurbanoj svakodnevici i zaboravi.
