Svi znamo koliko su psi pametni. Mogu da budu obučeni da otkrivaju drogu, eksplozive i rak, pored toga što pomažu ljudima sa raznim fizičkim i emocionalnim izazovima.
Druge životinje koje su poznate po svojoj inteligenciji su svinje i hobotnice, a ovo je još pet životinja koje se smatraju najinteligentnijim na svetu.
Šimpanze
Šimpanze imaju skoro 99 odsto našeg DNK i naši su najbliži živi rođaci. Imamo isti broj prstiju na rukama i nogama i imamo isti nervni sistem, mišiće i kosti. Iako imamo veći mozak, šimpanzin i ljudski mozak su slični po strukturi i funkciji. Šimpanze umeju da razmišljaju apstraktno i racionalno, a koriste se i alatima.
One koriste štapove i travu da kopaju termite, bacaju kamenje i granje kada im prete, savijaju lišće da bi ih koristili kao sunđer za dobijanje vode za piće i koriste kamenje da razbiju tvrde ljuske oraha.
Šimpanze dele neke od istih emocija kao i ljudi, uključujući sreću, saosećanje, empatiju, tugu i anksioznost. One su takođe sposobne za napredne veštine rešavanja problema, kao što je prelazak puta kada je to bezbedno, izbegavanje žičane zamke i pljačkanje useva sa farmi.
Vrane
Možda su im mozgovi mali, ali su moćni. Mozak vrane ima mnogo tesno zbijenih neurona koji efikasno funkcionišu. Dok se procena i obrada problema obično odvija u moždanoj kori, kod vrana je malo drugačije. One nemaju koru velikog mozga, pa se njihovo razmišljanje odvija u palijumu, debelom sloju sive materije koja prekriva gornju površinu velikog mozga.
Vrane su pokazale sposobnost da koriste štapove kao koplja i alate za kopanje insekata. Njihova inteligencija se proteže na viši način razmišljanja kao što je planiranje. Kada uhvate hranu, pretvaraće se da je kriju ako misle da ih druga životinja posmatra, a u stvari će je sakriti u perje. U pojedinim oblastima poznato je da bacaju orahe na put, da ih razbijaju automobili u prolazu.
Delfini
Odnos mozga i veličine tela kod delfina je najveći posle ljudi. Njihov prirodni sonar im omogućava da koriste eholokaciju da komuniciraju jedni sa drugima putem zvukova, a druga funkcija eholokacije je sposobnost navigacije i lova. Zbog njihove neverovatne sposobnosti lociranja pod vodom, američka mornarica ih je koristila za traženje mina i pričvršćivanje eksploziva ili uređaja za prisluškivanje na neprijateljske brodove.
Drugi načini na koje se njihova inteligencija ispoljava su kroz sofisticirane igre u koje se bave, korišćenje alata, kooperativni lov, samosvest i njihovo učešće u složenim društvenim mrežama. Istraživanja pokazuju da delfini imaju veliki kapacitet pamćenja te da pamte i prepoznaju jedni druge tokom 20 godina, a možda i za ceo život.
Slonovi
Upotreba alata je pokazatelj inteligencije životinja, a slonovi su sofisticirani korisnici alata. Njihovo korišćenje grana u različite svrhe je impresivno. To uključuje grebanje po leđima, upotrebu kao oružje kada su ugroženi i uništavanje insekata. Dugo su nosili i granje, da bi ih kasnije koristili po potrebi.
Slonovi su efikasni komunikatori i koriste svih pet čula za međusobnu interakciju. Poznati po svom neverovatnom pamćenju, slonovi godinama pamte porodicu, prijatelje i neprijatelje i sposobni su da pamte vodu i izvore hrane tokom dužeg vremenskog perioda.
U istraživačkom eksperimentu, slonovi su pokazali napredno razmišljanje u razumevanju ljudskog jezika. Mogli su da razlikuju različite jezike, da razumeju da li je to muški ili ženski glas i da utvrde da li je to pretnja.
Pacovi
Pacovi su sposobni da donose odluke na osnovu informacija i znanja o određenoj situaciji. Takođe su svesni svojih mentalnih procesa, naprednog koncepta poznatog kao metakognicija. Istraživači su pokazali da bi pacovi često odbijali da urade test ako ne znaju odgovor. Takođe se mogu obučiti da odgovaraju na svoje ime, trče kroz lavirint, leže, prevrću se i još mnogo toga.
Pacovi su veoma društvene životinje koje dobro reaguju na ljubaznost svojih vlasnika, ali im je potrebno i društvo drugih pacova i međusobno će komunicirati pomoću visokofrekventnih zvukova.
Eksperimenti koji su mogli da pokažu empatiju pokazali su da bi pacovi odbili poslasticu ako bi pritisak na polugu izazvao šok kod drugog pacova. Pacovi osećaju emocije, a jedan od načina na koji ih izražavaju je škrgutanje zubima koje se naziva bruksiranje, što obično ukazuje na zadovoljstvo.
