Vekovima unazad Srbi važe za narod koji, i te kako ume da prašta, a često i zaboravi. Poznati smo po po predusretljivosti, gostoprimstvu i ljubaznosti koja ne poznaje granice. Od ovog nepisanog pravila, jedini je izuzetak košarka kao „sport broj 1“ u kojem se „preletanja“ iz Zvezde u Partizan, i obrnuto, ne tolerišu.
Ako pitate prosečnog navijača u Srbiji, utisak je da bi lakše podneo i sankcije nego da njegov omiljeni košarkaš promeni crveno-beli, za crno-beli dres. A, upravo to se poslednjih dana dešava na Malom Kalemegdanu i u Humskoj.
Tako je doskorašnji plej Partizana, Kori Volden, kao jedan od najboljih igrača protekle sezone, prešao u Zvezdu, dok je Nemanja Dangubić, doduše zaobilaznim putem, preko Bajerna i Estudijantesa, pojačanje Partizana za novu sezonu. Tako je košarkaška javnost ponovo uzburkana, a pitanja „preletanja“ i ko je od koga više igrača „pokrao“ ponovo aktuelna.
Činjenica je – brojni su primeri igrača, pa i trenera koji su, decenijama unazad, branili boje oba tima.
Do sredine devedesetih godina prošlog veka nije se tako često dešavalo da košarkaši menjaju boje najvećih rivala, pogotovo ne direktno.
Nemanja Dangubić je novo pojačanje #KKPartizan https://t.co/awCGDbFrer#ABALiga #7DaysEuroCup pic.twitter.com/ANy4AJGeV1
— KK Partizan Mozzart Bet (@PartizanBC) July 10, 2020
Ostalo je upamćeno da su legendarni Radomir Šaper i Bora Stanković bili članovi Crvene zvezde, potom i Partizana. Pamti se i Zoran Moka Slavnić, kao najslavnije ime kluba sa Malog Kalemegdana, koji je iz revolta, shodno njegovom temperamentu iz crveno-belog uskočio u crno-beli dres.
Takođe, 1990. godine, posle osam sezona provedenih u inostranstvu, jedna od najvećih legendi kluba iz Humske, Dražen Dalipagić, potpisao je ugovor sa Zvezdom i baš na Malom Kalemegdanu, završio je fantastičnu karijeru. Od tada, sve je mnogo drugačije, intenzivnije, drugačije.
Iz Partizana u Zvezdu
Poslednje decenije daleko su zanimljivije, naročito, kada je reč o direktnim „preletanjima“, poput ovog Voldenovog. Tako je najsličniji i najsvežiji primer transfer Raška Katića koji je 2012. godine, posle odličnih partija u Partizanu i bitne uloge u šampionskim sezonama od 2010-2012, pojačao crveno-bele.
Raško je tako mnogo više „zaboleo“ partiznovce, nego recimo prelasci Strahinje Miloševića i Save Lešića u sezoni 2010/11. Pomenuti dvojac bio je prilično zapostavljen u ekipi Duška Vujoševića koja je igrala F4 Evrolige, pa je sve prošlo gotovo neprimetno, baš kao i dolazak Borisa Bakića koji je 2007. prešao u Zvezdu iz Partizana.
„Čiča“ najviše boli
Ipak, utisak je da se ništa ne može uporediti sa prelaskom Milana Gurovića koji je 2005. godine obukao crveno-beli dres. Naime, posle zlata sa reprezentacijom Srbije u Turskoj i Indijanapolisu, Gurović je, preko Vojvodine 2004. godine sa uspehom nastupao za Partizan, da bi, preko 17 utakmica u Huventudu, stigao među crveno-bele. Prava „transfer bomba“ toliko je odjeknula da su Grobari borjnim uvredama i pretnjama momentalno zasuli košarkaša. Uvrede na njegov račun prisutne su i danas, kada god se Gurović pojavi u hali na derbiju.
Upravo sa njim bi i mogao da se uporedi transfer Voldena u tim koji će naredne sezone predvoditi Saša Obradović. Amerikanac je bio stub tima Andree Trinkijerija, imao je važnu ulogu u ABA ligi, kao i u Evrokupu, što dodatno „doliva ulje na vatru“.
Vlade Divac – Omiljeni primer za „prozivku“
Kada je reč o najzvučnijim imenima i legendama, Vlade Divac jedno je od najzvučnijih imena koje je posednjih 20 godina nosilo dresove dva tima. On je tokom lokauta u NBA ligi došao u Srbiju i tada je potpisao ugovor vredan više stotina hiljada tadašnjih maraka, koje je zaradio za svega nekoliko utakmica u crveno-belom dresu. Činjenica, pomogao je timu koji je tada igrao Evroligu.
Kada je reč o strancima, prethodne sezone za Zvezdi je igrao Džejms Gist, koji je u sezoni 2010/11 nosio dres Partizana, baš kao i Tarens Kinsi, koji je „zaobilaznim putem“ preko Nižnji Novgoroda i Trabzona stigao na Mali Kalemegdan.
Iz Zvezde u Partizan
Mnogi poznavaoci košarkaških dešavanja u Srbiji tvrde da je Partizan imao mnogo više uspeha u dovođenju zvučnih imena iz redova rivala.
Prema brojnim pričama i anegdotama, sve je krenulo još 1945. godine, kada je oficir JNA Vlahović ušao u dvoranu starog DIF-a u Deligradskoj u svlačionicu Crvene zvezde sa naredbom vojnih vlasti da braća Šaper, Aleksandar Nikolić i Boža Grkinić moraju, kao aktivni vojni obveznici, da pređu u novoformirani KK Partizan, koji je tada bio pod vojnom upravom. Sve posle tog je istorija, Bora Stanković i Moka nekada, do Stefana Jankovića, pa i očekivanog Dangubića, danas.
U poslednje 3 decenije, pamti se Mlađan Šilobad, koji je ponikao u Zvezdi, da bi u debitantskoj sezoni u timu iz Humske (1991/92) osvojio Kup šampiona. Transfer decenije, dogodio se u leto 1995, kada su Dejan Tomašević i Dragoljub Vidačić u paketu sa Kališa prešli na Topčidersko brdo.
Košarkašku buru izazvao je i Miloš Vujanić, miljenik zvezdaša, koji je 2001., posle očajne sezone crveno-belih, kao jedina svetla tačka pojačao Partizan, eksplodirao, i kasnije karijeru nastavio u Španiji, okićen zlatom sa Svetskog prvenstva u Indijanapolisu.
Izdvaja se i prelazak Luke Bogdanovića iz Zvezde u Partizan 2004. godine. Luka je bio jedan od najvećih talenata Zvezde, a onda su crno-beli zadali žestok udarac večitom rivalu. Luka je potom nastupao za crno-bele u naredne tri sezone.
Kada je reč o strancima, Amerikanac Lorens Roberts je u Zvezdi često bio povređen, a onda je prešao u Partizan i sav potencijal pokazao kod Duška Vujoševića sa kojim je otišao na F4 Evrolige 2010. godine. Potom potpisao odličan ugovor sa Anadolu Efesom.
Od ostalih, izdvajaju se Čedomir Vitkovac, Slavko Vraneš, Goran Ćakić, Jovo Stanojević, kao i Andrija Milutinović i Aleksandar Cvetković.
Najveći „promašaji“
Nemanja Bjelica i Aleksandar Saša Đorđević možda su i najblji primeri igrača koji su bili „ispred nosa“Večitih, a proglašavani su za „netalente“. Tako je najveći promašaj crno-belih svakako neprepoznavanje Nemanje Bjelice, koji je preko austrijske Arkadije došao u Crvenu zvezdu i pokazao o kakvom igraču je reč.
Ni crveno-beli se nisu proslavili u skautingu. Zanimljivo, Aleksandar Đorđević svojevremeno nije prošao probu u Crvenoj zvezdi, pa su mu se na Malom Kalemegdanu zahvalili. Sa druge strane, u Partizanu su netalentovanog momka doveli da malo trenira, a samo nekoliko godina kasnije Sale je postao jedan od najboljih igrača i čovek koji je u poslednjoj sekundi meča protiv Huventuda doneo klubu jedinu titulu prvaka Evrope, i to u trojkom u poslednjoj sekundi, koju je kasnije ponovio i u reprezentaciji u meču sa Hrvatskom.
Profesor Nikolić, Žeravica ,Vujošević – Legende na klupi „Večitih“
Šest trenera predvodilo je oba beogradska „večita rivala“. Najsvežiji primer je Miroslav Muta Nikolić, koji je od 1996. do 1998. bio na klupi Partizana, da bi dve godine kasnije preuzeo brigu o košarkašima Crvene zvezde.
Najtrofejniji strateg crno-belih u istoriji Duško Vujošević je na kraju sezone 1990/91. iz Humske prešao kod najljućeg rivala, a mnogo godina kasnije nepopularan potez je pravdao rečima „da je u Zvezdu otišao, jer ga Partizan nije hteo“.
Svetislav Pešić igrao je za Partizan, da bi kasnije u dva navrata sa klupe predvodio Zvezdu.
Najveća legenda kluba sa Malog Kalemegdana Zoran Slavnić je, takođe, iz revolta sedeo na klupi crno-belih, dok su članovi oba kluba bili još naši proslavljeni stručnjaci profesor Aleksandar Nikolić i Ranko Žeravica, kao i Vladislav Lale Lučić, koji je bio i predsednik Crvene zvezde.
Profesor Nikolić, istina, u Partizanu nije imao titulu trenera, već je bio savetnik Željku Obradoviću na početku karijere najtrofejnijeg evropskog stručnjaka.
Sve u svemu, prelasci igrača Večitih danas se tretiraju kao „posao“. Sa druge strane, oni često „zabole“ navijače koji godinama i decenijama govore o njima, često uz po koju anegdotu, izmišljenu priču koja dodatno pojača emociju, kao i psovku, više kao znak „tuge“ što je njihov miljenik pokazao više u dresu protivničkog tima.
