Partizan drugi „izvoznik“ u Evropi

 

Iz godine u godinu raste broj stranaca u evropskim timovima, igrači se sve češće odlučuju za nastavak karijere van granica domovine, klubovi iz sezone u sezonu dovode sve više novih fudbalera, a u ekipama imaju sve manje momaka poniklih u svojim redovima. Sve ovo nije ništa novo, vidljivo je i golim okom, ali rezultati poslednjeg istraživanja koje je sproveo Međunarodni institut za SPORTske studije samo brojkama potvrđuju trendove koji su godinama na snazi na Starom kontinentu.

Na delu je opšta internacionalizacija fudbalskog tržišta i skoro potpuno otvaranje granica. U tridesetak najkvalitetnijih evropskih fudbalskih liga čak 36,8 odsto igračkog kadra čine internacionalci, skoro polovina, tačnije 49,3 odsto fudbalera, već su imali barem neko kraće iskustvo u inostranstvu. Pritom timovi su sastavljeni sa više od 41 odsto igrača pristiglih u poslednjih godinu dana, dok je u Evropi zabeležen rekordno nizak broj fudbalera koji brane boje klubova u kojima su ponikli – samo 21,2 odsto!

Brazilci su i dalje najzastupljeniji pečalbari na Starom kontinentu, mada je njihov broj u odnosu na poslednji "popis" opao za skoro 15 odsto (sa 538 na sadašnjih 471). Slede ih Francuzi koji imaju 306 "legionara", a najveća promena zabeležena je kod Španaca koji su u poslednje četiri godine masovno krenuli van granica svoje zemlje. Ovo se može objasniti kako povećanim interesovanjem zbog evropske i svetske titule koju je osvojila njihova reprezentacija, tako i sa ekonomskom krizom zbog koje su domaći klubovi postali "ranjivi". Najviše transfera, inače, realizuje se u zemljama istočne i južne Evrope, a najmanje na severu kontinenta, u Švedskoj i Norveškoj.

Italijanski Kalčo je odavno izgubio primat na velikoj sceni, ali za fudbal na Apeninima su posebno poražavajući podaci da ima najstariju ligu u TOP 5 društvu, sa prosekom od 27,3 godina (Nemci najmlađi sa 25,7), najglomaznije ekipe sa čak 26,8 igrača, ali i ubedljivo najmanje fudbalera koji su ponikli u mlađim kategorijama klubova, tek 7,8 odsto po timu (Španci imaju čak 22,75%).

Na drugoj strani, engleska Premijer liga je prepuna kontrasta. Ubedljivo finansijski najmoćnija, ima najveći broj igrača koji su igrali u A rerezentacijama svojih zemalja (44,3 odsto), ali je i druga po broju stranaca na Starom kontinentu, odmah iza Kipra, baš kao i druga po visini. U nemačkoj Bundesligi igraju fizički najmoćniji igrači, prosečne visine 183,8 centimetara, dok su najniži u španskoj Primeri – tek 180 centimetara u proseku. Ništa čudno ako se zna da je doskorašnji „tim snova“ Barselone sa 174,4 drugi najniži u celoj Evropi, ali su zato Katalonci jedini uz Mančester junajted koji u svojim redovima imaju prosečno fudbalere koji su duže od pet godina u klubu.

Na klupskom nivou, tim Čelzija skoro 80 odsto čine reprezentativci, Inter ima najviše stranaca (89%) ispred Porta, Fulam je jedini od klubova u velikim ligama sa prosekom iznad 30 godina, dok Liverpul može da se pohvali da ima najduže ugovore sa igračima (prosečno 38,9 meseci). Redse u ovoj kategoriji prate Real Sosijedad i Udineze.

Među mnogobrojnom statistikom pojavljuju se i imena srpskih klubova. Partizan je drugi najveći "izvoznik" na evropskom tržištu sa 66 igrača (ispred je samo holandski Ajaks sa 69), Crvena zvezda je šesta u toj kategoriji, dok je Rad u vreme kada se radilo istraživanje imao čak 60 odsto fudbalera poniklih u omladinskom pogonu na Banjici (da se sada obavi možda bi ovaj rezultat nadmašila novosadska Vojvodina).