Kada je pre godinu dana pandemija koronavirusa uzdrmala planetu, kupovina i prodaja nekretnina bila je usporena svuda u svetu, pa tako i u Srbiji. Investitori i agenti za nekretnine bili su zabrinuti, ali ubrzo je domaće tržište počelo da se oporavlja, a cene stanova vrtoglavo da rastu.
Iz izveštaja Republičkog geodetskog zavoda vidi se da je najskuplji kvadrat stana u Srbiji u 2020. godini kupljen u naselju Beogradu na vodi i koštao je 9.600 evra. Kada je reč o starogradnji, najviša cena je bila na Dorćolu, u Ulici Kralja Petra – 4.500 evra po kvadratu.
Nenad Đorđević iz Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Privredne komore Srbije tvrdi da „korona kriza“ nije ništa promenila na tržištu nekretnina, da izgradnja novih višespratnica nije stala ni tokom pandemije i da su cene stanova zabeležile rast.
– Pre pandemije je cena bila nešto niža, jer vidimo da su cene stanova u novogradnji, a i starih stanova u Beogradu, ali i u celoj Srbiji, rasle negde između 10 i 15 odsto novogradnja, a negde oko šest do osam odsto stari stanovi. Tako je postignuta viša cena nego pre početka vanrednog stanja – objašnjava Đorđević.
Beograd je tradicinalno najskuplji grad u zemlji, posebno Vračar, Dorćol i Dedinje, gde kvadrat u proseku dostiže i 3.000 evra. Najjeftinije nekretnine su u opštini Barajevo, gde kvadrat može da se pazari po ceni od 500 do 1.100 evra.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za „Vesti“ da su građani koji su imali novac odlučili da ulože u nekretnine.
– Kada su kamate na štednju minimalne, a građani imaju gotovinu, logično je da će je uložiti u kupovinu stanova. Beograd je najskuplji, jer ovde studira većina mladih iz Srbije. Imućniji roditelji deci kupuju stan da ne bi plaćali kiriju, koja je dosta visoka u prestonici – objašnjava naš sagovornik.
Zanimljivo je da je porasla cena kvadrata u Pančevu, vojvođanskom gradu od oko 120.000 stanovnika, udaljenom dvadesetak kilometara od Beograda. Tu se gradi sve više, tražnja je povećana, a cene stanova u novogradnji porasle su za bezmalo 50 odsto.
U odnosu na period od pre dve godine, kada je cena kvadrata u proseku bila između 800 i 950 evra, sada se cene u ovom gradu kreću između 1.100 i 1.400 evra za kvadratni metar u novogradnji.
Prodavci stanova u starogradnji podigli su cene sa prosečnih 500 ili 600 evra po metru kvadratnom na 700 do 900 evra. Veliki skok potražnje za vikendicama i kućama van gradova je dosad nezabeležen i predstavlja svojevrsni fenomen. U okolini Zlatibora vikendice se prodaju po ceni od 26.000 do 250.000 evra, dok je za okolinu Beograda potrebno izdvojiti prosečno 50.000 evra.
Pandemija je mnogo doprinela rastu tržišta nekretnina van gradova, na destinacijama kao što su Avala, Kosmaj, Grocka i Fruška gora. Ovaj trend će se, po svemu sudeći, nastaviti. Nema dovoljno vikendica u ponudi, zbog čega ih se sve više gradi.
Ekonomista Vladana Hamović za „Vesti“ kaže da su cene vikendica pogurane korona krizom.
– Za vreme vanrednog stanja ljudi su pohrlili u planine i sela. To je bilo najbezbednije za zdravlje. Pošto se epidemija produžila na celu godinu očekivano je da su cene, ali i najam vikendica, drastično skočili – objašnjava Hamovićeva.
Hektar za 100.000 evra
Poljoprivredno zemljište najskuplje je u Vojvodini, ali se prodaje kao alva. Najveću cenu dostiglo je zemljište u Bačkoj Topoli u Gunarašu, a koštalo je blizu 100.000 evra po hektaru. Najveća površina koja je prodata je u Novom Bečeju i ima 600 hektara, a prodata je za 4, 8 miliona evra. Najvišu cenu po hektaru drži Južnobački okrug, a zavidnu vrednost ima i zemljište u Severnoj Bačkoj.
Papreni sobičak
Nedavno se pojavio oglas da se prodaje stan od osam kvadrata na Vračaru. Cena je solidnih 2.125 evra po kvadratnom metru. Tako će kupci za nešto manje od 18.000 evra postati ponosni vlasnici nečega što se teško može nazvati stan. Cene na Dorćolu su još paprenije. Na oglasima za prodaju stanova možete naći ponudu za stan od 10 kvadrata, koji košta 39.900 evra, odnosno skoro 4.000 evra po kvadratu!
