Australijski milijarder Klajv Palmer zahteva od Savezne vlade da mu isplati odštetu od ni manje ni više nego 300 milijardi dolara, jer mu odlukom vlasti u Zapadnoj Australiji nije bilo omogućeno da proda projekat rudnika gvožđa u regionu Pilbara.
Palmerova kompanija Zef Investments, sa sedištem u Singapuru, dostavila je vladi obaveštenje o nameri da slučaj ide na međunarodnu arbitražu i da bude saslušan na sudu u Švajcarskoj.
Ovaj potez je još jedan u nizu pokušaja rudarskog magnata da primora vlasti da sednu za sto s njim i njegovim advokatima i da otpočnu proces pregovora.
Ni za vreme mandata Skota Morisona, kao i sada kad kabinet vodi Entoni Albaneze, Palmer nije imao uspeha po tom pitanju.
Zanimljivo da je jedan od advokata Palmerove firme Zef Investments bivši federalni tužilac Kristijan Porter, koji je bio član Morisonove vlade.
Ceo spor se zasniva na zakonu koji je 2020. godine donela Vlada Zapadne Australije, kako bi ukinula mogućnost da Palmer naplaćuje štetu od države u vezi s projektom rudnika Balmoral South u Pilbari.
Naime, ovaj biznismen je od Zapadne Australije tražio isplatu 30 milijardi dolara, zbog gubitaka koje je njegova kompanija pretrpela kada su vlasti ove australijske države zabranile prodaju ovog unosnog projekta kineskim poniuđačima.
Projekat je bio predmet arbitraže nekoliko godina i odluke koje su donete u tom periodu bile su protiv Vlade Zapadne Australije, koja je zatim donela zakon i proglasila njegovu retrospektivnu primenu. Na kraju, Palmer je krajem 2021. izgubio ovaj slučaj pred Vrhovnim sudom u Pertu.
Ovaj milijarder iz Kvinslenda, koji je široj javnosti postao naročito poznat kada je osnovao stranku Ujedinjena Australija, sada je odlučio da presavije list i da štetu naplati od Komonvelta. Međutim, savezni državni pravobranilac Mark Drejfus kaže da će ovaj novi pravni pokušaj biti “žestoko branjen“.
“Komonvelt će sarađivati sa Zapadnom Australijom kako bi osigurao da su interesi Australije zaštićeni. Pošto su ova pitanja sada postala predmet tužbe između investitora i države, ne bi bilo prikladno davati dalje komentare u ovom trenutku“, napisao je Drejfus u saopštenju.
Pomoćnik ministra u kabinetu premijera Albanezea i poslanik iz Perta Patrik Gorman, rekao je da su stanovnici Zapadne Australije već prošli kroz sve ovo.
– Niko u Australiji ne želi da vidi još jednu tužbu Klajva Palmera, niti da vidi kako se 300 milijardi dolara novca poreskih obveznika predaje Palmeru na osnovu ove apsolutno smešne tužbe – rekao je Gorman.
On nije propustio priliku da “potkači“ lidera opozicije Pitera Datona, rekavši da su “mnogi razočarani“ što bivši državni tužilac iz Liberalne partije pomaže u ovom slučaju, a za sada iz te stranke i od njenog lidera imamo samo “apsolutnu tišinu“.
Ipak, Gorman je dodao da Palmer u ovom slučaju koristi međunarodne trgovinske sporazume kao osnovu za tužbu i da ceo slučaj treba ozbiljno shvatiti.
– Palmer je prvo koristio Zapadnu Australiju kao poligon za niz svojih pravnih slučajeva, a sada prelazi na Komonvelt. Ove tužbe se moraju shvatiti ozbiljno, jer su u pitanju ogromne količine novca poreskih obveznika.
Interesantno da je Palmer u listu potraživanja uključio i deset milijardi dolara na ime “moralne štete“. U saopštenju koje izdao, naveo je da bi njegova glavna rudarska kompanija Mineralogy, “ukoliko bi došla do neočekivanih prihoda, sredstva iskoristila za javno dobro“.
Konkretno, istakao je da će deo novca nameniti za “bolnice u Zapadnoj Australiji koje su zapuštene pod vladom premijera Mekgauana“.
Očekuje se da će Savezna vlada odgovoriti na obaveštenje o arbitraži u roku od 30 dana.
Tužba ima šanse za uspeh
U prijavi kompanije Zef tvrdi se da je Komonvelt prekršio obaveze uspostavljene u okviru Zone slobodne trgovine između ASEAN-a i Australije.
Iako je Palmer državljanin Australije, problem za Saveznu vladu mogao bi da bude u tome što će odštetni zahtev podneti singapurska firma.
– Zef ima realne šanse za uspeh – upozorava Džonatan Boniča, stručnjak za međunarodno pravo sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.
On međutim dodaje da su iznosi koji se traže „potpuno nerealni“.
– Najveća odšteta u jednoj ovakvoj arbitraži iznosila je 50 milijardi dolara i to u vezi sa nacionalizacijom naftne kompanije Jukos u Rusiji – kaže Boniča.
