„Cilj mi je da što pre vratim Beograd i Prištinu za pregovarački sto i da osiguram dogovor“, poručuje Metju Palmer u intervjuu Tanjugu, prvom od imenovanja za specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan.
Novoimenovani američki izaslanik ističe da je prihvatio tu funkciju zato što misli da može da se postigne sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji bi, kako on kaze, transformisao ceo Balkan, otvorio evropski put Srbije i takozvanog Kosova, i bio „pozitivna stvar za region, Evropu i SAD“.
– Rešenje kosovskog pitanja je na mojoj agendi veoma visoko. Imamo mogućnost i želimo da je iskoristimo – kaže Palmer i precizira da je njegov cilj da što pre vrati strane za pregovarački sto i osigura dogovor.
Povratak Beograd i Prištine za pregovarački sto, ističe Palmer, kratkoročni cilj SAD.
– Imamo izbore na Kosovu 6.oktobra, a u Srbiji će biti održani na proleće. Imaćemo mogućost za nastavak pregovora između dva izbora koju treba da iskoristimo. Nadamo se da će obe strane iskoristiti tu priliku koja se ukazuje – naglasio je on.
Palmer je kazao da u ovom procesu postoji niz izazova, a da je jedan da se što pre nastave pregovori, a drugi da se pronađe dovoljno zajedničkog osnova za pregovore.
Izrazio je nadu da će iduća kosovska vlada prihvatiti da suspenzuje takse kako bi omogućila obnovu dijaloga, i da će Beograd zaustaviti svoje napore na „međunarodnoj delegitimizaciji Kosova“ i lobiranje kod drugih zemalja da povlače priznanje.
Sve to, prema njegovim rečima, „truje atmosferu“ i čini teškim povratak pregovorima u konstruktivnom duhu.
Upitan ako nema crvenih linija u dijalogu, kao što se zvanično ponavlja, u čemu je problem, na primer, što Srbija lobira protiv nezavisnosti Kosova, Palmer kaže da je lobiranje izazvalo takse, a one su postale prepreka napretku u dijalogu, a na drugoj strani Beograd ih smatra razlogom da se ne vrati za pregovarački sto.
– Tako nešto nije od pomoći. Lobiranje kod, pre svega malih zemalja, da povuku priznanje, je možda taktički uspeh za Srbiju, ali košta Beograd da očuva svoj interes i postići dogovor o normalizaciji. Nadamo se da će obe starne razumeti svoje interes i postići dogovor – kazao je on.
SAD bi želele, ne krije Palmer, da vide međusobno priznanje kao centralnu tačku dogovora.
Istakao je da je cilj SAD da podrži dijalog i sporazum iz kojeg bi, kako kaže, svi izašli tako, da su zaštitili svoje osnove interese.
Naglasio je da niko ne treba da ima osećaj da je izgubio, i da nema razloga da kompromis bude pobeda za Srbiju, takozvano Kosovo i međunarodnu zajednicu.
– To će zahtevati kompromis, neku vrstu empatije, razumevanje kako druga strana gleda na stvari i spremnost na saradnju u pronalaženju dogovora koji bi bio lokalno prihvatljiv, a ujedno bi mogao da se građanima predstavi kao pravo rešenje – objasnio je Palmer.
Rekao je da SAD i Srbija žele istu stvar – napredak ka evropskoj budućnosti Srbije.
– Želimo evropsku perspektivu za Srbiju, a postići je zahteva rešenje kosovskog pitanja. Srbija ima podršku SAD u tom procesu kao što je ima Kosovo. Mi želimo da pomognemo stranama da se sastanu, identifikuju tačke zajedničkog interesa, ali i razlike i da dođu do sporazuma koji bi bio najbolji za njihovu budućnost – objasnio je.
Na pitanje šta SAD podrazumeva pod kompromisom, u situaciji u kojoj je jasno da Beograd neće pristati da prizna Kosovo, a da ne dobije ništa, Palmer je rekao da nije na SAD da govori šta je kompromis i da je važno da strane preuzmu same odgovornost za taj proces.
– Mi smo spremni da sarađujemo sa vlastima u Beogradu i Prištini podržavajući napredak. Veoma je vazno da sporazum bude nešto lokalno, a ne nešto što je napisano u Vašingtonu i potom nametnuto stranama. Tako nešto ne bi bila stabilna budućnost – smatra Palmer.
Na pitanje šta ukoliko dakle ne dođe do dogovora, Palmer odgovara da bi u tom slučaju svi bili na gubitku.
– Nadamo se da je moguće postići sporazum, a u tom procesu mogu da računaju na prijateljstvo, podršku i aktivno angažovanje SAD – rekao je Palmer.
U dijalogu, smatra, ima mnogo tema o kojima treba razgovarati, jer svako održivo rešenje sadrži multidimenzionalni, politički, ekonomski i bezbednosni aspekt, kao i kulturni po pitanju položaja imovine Srpske pravoslavne crkve.
– Sve su to otvorene teme o kojima treba razgovarati. Ima mnogo elemenata za razgovor – poručuje Palmer.
Na pitanje da li su održiva tumačenja dela javnosti da se požurivanje zapada da do rešenja kosovskog pitanja dođe do juna povezuje sa izborima u SAD i želju Donalda Trampa da rešenje bude u njegovom mandatu, Palmer je rekao da želja da se postigne rešenje nije vođeno američkim političkim kalendarom, već činjenicom da će spor što duze traje ostati nerešen i biće teže da se napreduje ka dogovoru.
– Nadam se da će i strane razumeti potrebu hitnosti i da će što pre moći nakon izbora na Kosovu i formiranja vlade moći što pre da se vrate dijalogu – zakljucio je Palmer.
