On sada za naš list kaže da će Srbija morati da reši pitanja na kojima insistira Nemačka, među kojima ispunjenje dogovora iz Briselskog sporazuma, aprila prošle godine i usvajanje drugog okvirnog dogovora Beograda i Prištine.
– Verujem da će se to odigrati između novembra ove i marta iduće godine – ističe ovaj analitičar iz Foruma za etničke odnose i objašnjava da drugačijeg scenarija nema pošto je Berlin s Londonom tvorac dokumenta "non pejpr", a nemačka kancelarka Angela Merkel je uložila sav svoj autoritet u to pitanje.
Uslov svih uslovaZahtevi koje su u Beogradu pre mesec dana ponovili poslanici Bundestaga poznati su odranije, a jedna od sedam tačaka podrazumeva da se druga pregovaračka poglavlja Srbije i EU ne mogu otvarati pre nego što se pokrene poglavlje 35 o Kosovu. To je poslanik vladajuće CDU Andreas Šokenhof je prilikom prošlomesečnih susreta u Vladi i parlamentu Srbije poručio srpskim zvaničnicima s porukom da Briselski sporazum mora u potpunosti da bude primenjen. |
– Treba pažljivo čitati dokumenta jer u prvom Sporazumu od 15 tačaka vidimo da se očekuje i drugi, pošto su iz tog prihvaćenog tzv. aprilskog izostala sporna pitanja za obe strane poput Kosova u UN, Srba kao nacionalne zajednice, prekogranične saradnje i druga. Njih treba da reši novi sporazum i da pređu u sadržaj poglavlja 35 – objašnjava Janjić i dodaje da Nemačka neće i nema razloga da odustane od toga.
On smatra da Priština neće dobiti stolicu u UN zbog veta Kine i Rusije, u čemu bi Moskva mogla da trguje, ali Peking sigurno neće, pa će Kosovo najverovatnije, poput Palestine, imati status posmatrača. Srbija, kako ukazuje, ne mora da prizna Kosovo, ali ne sme ni da blokira nemački zahtev saradnje Kosova u međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama, uključujući i UN.
Ovakav sled događaja je očekivan i prema rečima bivšeg ambasadora u Francuskoj Predraga Simića koji naglašava da će i posle postizanja drugog sporazuma biti dodatnih zahteva poput priznanja Kosova.
– Promene u tom stavu ne treba očekivati i možemo slobodno reći da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine zahtev svih zahteva – kaže Simić za "Vesti".
On ukazuje da je na putu ka EU veoma važno i pitanje državnih reformi, ali i ističe da će se na sporazumu insistirati.
Toma koči VučićaTempo normalizacije odnosa s Prištinom je pitanje o kome, prema tvrdnji izvora "Vesti" iz vladajuće koalicije kabineti šefa države i premijera, nemaju isti stav. |
– Ni EU, ni Nemačkoj, kako vidimo, nije toliko bitno određivanje Srbije prema pitanju Ukrajine, koliko je važno da Beograd podrži konsolidaciju Kosova i da Kosovo stigne do UN i međunarodne zajednice – zaključio je ovaj stručnjak za međunarodne odnose.
Ministarka bez portfelja zadužena za EU Jadranka Joksimović je u izjavi beogradskim medijima potvrdila da ima država koje otvaranje prvog poglavlja vezuju za napredak u dijalogu Beograda i Prištine, ali veruje da će se čitav proces odigravati brže. Smatra da za Srbiju ne bi bila dobra poruka da posle svih napora i koraka preduzetih u protekle dve godine bude usporavana na putu ka Briselu zbog političke situacije u Prištini.
Ni EU ne zna šta hoće
Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije Milovan Drecun priču o uslovljavanju Srbije napretkom ka EU do postizanja dogovora sa Prištnom vidi kao predimenzioniranu.
– To je ekstremno tumačenje. Jedan od kriterijuma za uspeh pregovora jeste napredak u normalizaciji odnosa s Prištinom, ali ni sama EU nije definisala određene kriterijume i ne zna se kako će se postaviti prava pitanja o Kosovu i Metohiji prema Briselskom sporazumu kada je u pitanju skrining i poglavlje 35. Tek ćemo videti kako će se oni ponašati – kaže Drecun za "Vesti".
On ukazuje da je ključno pitanje kada će biti formirana izvršna vlast u Prištini i dok se to ne desi, Srbija neće imati sagovornika spremnog da se nastavi proces normalizacije odnosa.
– Za nas je značajno otvaranje novih tema, a najvažnija je formiranje zajednice srpskih opština, ali i pitanja bitna za život ljudi, kao što su imovina, položaj SPC, povratak raseljenih i prevazilaženje potpunog zastoja u procesuiranju onih koji su počinili zločine nad Srbima i ostalim nealbancima. Sve je u zastoju jer tamo vlast nije formirana, a Srbija trpi štetu – objasnio je Drecun.
On veruje da niko u EU nije politički naivan, niti zlonameran da Srbiji prigovara što se nova poglavlja ne otvaraju.
– Jasno je da nam je nastavak pregovora vitalni interes i ne očekujem da će rezultat biti kazna za Srbiju – kazao je šef parlamentarnog Odobora za KiM.
Ne mešati se u prištinski haos
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ističe da je važno formirati vladu u Prištini da se Briselski dijalog nastavi. On interegnum na Kosovu vidi kao nečiji pokušaj da se spreči formiranje vlasti.
– Krivac nije Vašington, ne znam ko je. S druge strane, krivica vlasti u Beogradu je što se upetljavaju u probleme Kosova, iz kojih će se posle teško iščupati. Mnogo je tamo nestabilnosti da bi Srpska lista bila faktor stabilnosti – kaže Janjić.
On tu situaciju figurativno poredi sa tučom kauboja, vrlo opasnom da se u nju Indijanac umeša.
– Ako to Srbi učine, posle će se svi okrenuti protiv njih – tumači Janjić opasnost od davanja podrške nekoj od albanskih lista za formiranje vlasti.
Janjić smatra da na Kosovu neće biti vanrednih izbora, već će se situacija razrešiti posle 25. avgusta i mišljenja tamošnjeg Ustavnog suda. On se nada da će međunarodna zajednica naći neki kompromis da, umesto Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja koji je dva puta bio pred sudom za zločine u Hagu, premijer bude neko iz njihovih partija. Ovaj analitičar ukazuje i na različite aršine Brisela u pregovorima.
– Ivica Dačić kao premijer u tehničkom mandatu je odlazio tri puta i pregovarao. To se sada ne čini dok se u Prištini ne izabere premijer, što pokazuje da EU sebe smatra delom Kosova – zaključio je Janjić.
