Oružje se gomila na Zapadnom Balkanu, a Hrvatska u svojevrsnom rivalitetu sa Srbijom, ne samo da se naoružava, već naoružava i Prištinu.
Da kosovski Albanci uveliko prave svoju vojsku podsetio je Armend Mehaj, ministar privremenih prištinskih institucija, objavom na Fejsbuku da je prošlo tri godine od početka transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku. Najavio je i nastavak dobrih veza sa saveznicima, a kao nezamenljive pomenuo je SAD uz zahvalnost što je Vašington prepoznao i podržao nastojanje da Kosovo ima vojsku.
Zabrinjava trend naoružavanja na Balkanu, komentariše za „Vesti“ analitičar Milan Nikolić, ukazujući da je to naročito primetno na prostoru nekadašnje Jugoslavije. On kao „krivca“ vidi SAD koje su to pokrenule s naoružavanjem Hrvatske, prilikom njenog ulaska u NATO.
– Hrvatska je dobijala i dobija sada hamere koji su bili stacionirani u Avganistanu, pa je poterala i druge, a na neki način i Srbiju da jača na vojnom planu i nabavlja uglavnom rusko naoružanje. Sada bi i Priština da se naoružava, a to su krajnje loše i nezdrave stvari, odnosno bacanje para i stvaranje loše atmosfere na ovom prostoru – ocenio je Nikolić, ukazujući da se očito nije mislilo na situaciju u regionu kada se krenulo u gomilanje naoružanja.
Nikolić ističe da se od tog preterivanja u nabavci naoružanja treba okrenuti ka poboljšanju uslova života, odnosno ekonomiji i zaštiti životne sredine. Smatra da treba razvijati saradnju i povezivanje tržišta u kakve su, inicijativom Otvoreni Balkan, krenuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama.
Da politički predstavnici u Prištini idu u pravcu stvaranja svoje vojske ukazuju još neke njihove najave o nabavci vojne opreme. Početkom prošlog leta su najavili da od Turske kupuju 14 višenamenskih vojnih vozila sa blindiranim prozorima, a pre toga četiri vojna drona za osmatranje. U oktobru se čulo da će vojni put utabavati uz pomoć Hrvatske koja, kako ukazuje za „Vesti“ Ljuban Karan, penzionisani potpukovnik Kontraobaveštajne službe, ima dva jaka razloga za to.
– Oni su „braća po oružju“ jer je puno Albanaca tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji bilo u hrvatskim paravojnim jedinicama, a Agim Čeku i Rahmi Ademi su tamo dobili čin generala – objašnjava Karan, uz ocenu da se Hrvatska tom albanskom korpusu odužuje na vojnom planu.
On ističe kao mnogo važniji drugi razlog takvog ponašanja Zagreba.
– Oni bi da naprave Beogradu ogromne probleme, da podstaknu nestabilnost ne samo na Kosmetu, već u celoj Srbiji, i to i vojnu i ekonomsku. To rade u želji da budu vodeća vojna sila u regionu, jer iako su dobili brojne vojne donacije i na listi jedne američke agencije se kotirali deset mesta ispred Srbije, sada ih je Srbija pretekla za jedno mesto – objašnjava Karan, uz napomenu da je Srbija vojnom neutralnošću uspostavila ekonomsku i vojnu saradnju sa svima.
Političke igrice
Milan Nikolić ukazuje da se „zvecka oružjem“ i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i da jedinice ROSU stalno ulaze na sever Kosova, većinski naseljen srpskim stanovništvom, ali veruje da do sukoba na ovom prostoru više neće doći.
– To su sitne političke igre kojima političari hoće da dobiju poene kod birača. Videli smo da Aljbin Kurti sa upadima KBS na sever baš i nije uspeo u tome, a nadam se da neće ni drugi – kaže naš sagovornik.
Puste želje
Parlament Kosova usvojio je Zakon o upućivanju pripadnika KBS u strane misije, a Ardmend Mehaj je, obrazlažući zakon u parlamentu, rekao da je učešće u međunarodnim operacijama od značaja za ulazak u NATO.
To su, kako ukazuje Ljuban Karan, samo njihove želje i planovi.
– Da bi uopšte bili deo tog vojnog saveza, morali bi da postanu država članica UN. Pošto su nepriznati njihovo članstvo u NATO-u bi bilo narušavanje međunarodnog prava, a sumnjam da bi iko u tom savezu hteo da se igra sa međunarodnim pravom – objasnio je Karan.
