Dok se istočna obala Australije proteklih nedelju dana „davi“ u ogromnim količinama kiše, Zapadna Australija je juče ispratila najvrelije zabeleženo leto u istoriji i ušla u ništa manje toplu jesen.
Podaci Biroa za meteorologiju (BOM) pokazuju da je prosečna maksimalna temperatura u Pertu ovog leta bila 33,2 stepena Celzijusa, što je znatno iznad prethodnog rekorda od 32,3 stepena, koji je zabeležen u leto 2012/13.
Ali, nije samo Pert prošao kroz usijano letnje godišnje doba. Slično su iskusili i žitelji nekoliko regionalnih gradova na Centralnom zapadu, Vitbeltu, južnoj i jugozapadnoj obali Zapadne Australije. I tamo su oboreni rekordi u visini letnje temperature.
Pert je ovog leta postavio i rekord od 13 dana tokom kojih je temperatura dostizala 40 i više stepeni Celzijusa, od toga čak šest dana su bili jedan za drugim. Pert je imao i rekordan broj dana iznad 35 stepeni Celzijusa, a u januaru ove godine gradić Onslou je izjednačio najtopliju temperaturu izmerenu u Australiji, dostigavši 50,7 stepeni Celzijusa!
Prognostičarka Biroa za meteorologiju Džesika Lingard kaže da je ovako velike vrućine izazvala kombinaciji nekoliko atmosferskih pojava. Prvo, Zapadna Australija je ovog leta imala vremenske sisteme koji nose toplotu. To uključuje sisteme visokog pritiska, ali i takozvana „korita zapadne obale“, koja guraju jake i tople istočne vetrove iz pustinje i često zaustavljaju morski povetarac.
– Ove godine su ti sistemi postojali mnogo duže nego što je uobičajeno, dozvoljavajući da se poveća toplota. Oni obično prelaze na istok prilično brzo, formirajući korito zapadne obale, a zatim se nekoliko dana kasnije pomera u unutrašnjost. Ali, već duže vreme viđamo ova korita zapadne obale kako se zadržavaju mnogo duže, od četiri do sedam dana, i tako omogućavaju da sav taj topli vazduh iz unutrašnjih delova zemlje prodre pravo u priobalna područja – objašnjava Lingard.
Ovakve vremenske prilike dovele su i do velikih požara duž obale Zapadne Australije, a ponajviše u regionima Denmarka, Bridžtauna i Korigina.
Naučnici koji se bave proučavanje klime, kažu da je ovo tek početak. Klimatolog Endrju King smatra da se u ekstremnim vremenskim prilikama jasno vidi trag klimatskih promena i dodaje da će zbog toga ovako vrela leta u budućnosti biti sve češća i uobičajena.
– Toplotni talasi će postati učestaliji i intenzivniji ako ne smanjimo emisiju gasova koji dovode do efekta stakle bašte – tvrdi King.
