Procenjuje se da u ovom trenutku u Australiji ima više desetina hiljada ljudi koji čekaju na operacije i druge hirurške intervencije koje se ne smatraju za hitne. Liste čekanja su posle 20 meseci pandemije sve duže, posebno za operacije drugog i trećeg reda.
Trenutno u tu kategoriju spadaju zahvati kao što su operacije kuka koje nisu hitne, zatim uklanjanje benignih tumora i operacije uha, nosa i grla.
Izborne operacije su posle višemesečne pauze nastavljene u Novom Južnom Velsu u ponedeljak, 25. oktobra, ali se sada ne može sa sigurnošću tvrditi šta će za pacijente značiti zaostatak u operacijama od nekoliko meseci.
Liste čekanja za izborne operacije porasle su u NSW, Viktoriji i Australijskoj prestoničkoj teritoriji upravo zbog nedavnih zatvaranja.
Lekari opšte prakse su i u drugim delovima zemlje u povelikom zaostatku sa izdavanjem uputa za specijalističke preglede, jer su u proteklom periodu primali pacijente pre svega zbog vakcinacije, dok su svi ostali pacijenti primani u daleko manjem broju.
Ovo je rezultiralo manjim brojem takozvanih elektivnih operacija u svim australijskim jurisdikcijama.
„Eksplozija“ tek sledi
Hirurzi predviđaju da će do prave „eksplozije“ na listama čekanja za izborne operacije tek doći posle od Nove godine.
Predsednik Kraljevskog australazijskog kolegijuma hirurga (RACS) Novog Južnog Velsa, dr Pajla Mukrudži rekla je kako su lekari opšte prakse počeli da smanjuju broj pacijenata koje primaju zbog vakcinacije, pa se očekuje da će liste čekanja za operacije biti sve duže, dok ne dostignu vrhunac početkom 2022.
– Ne očekujem da će najgore doći do kraja godine, jer ćemo tokom novembra i decembra imati mnogo više pacijenata koji se prijavljuju za izborne operacije, što će se zaista odraziti tek u periodu januar-februar – predviđa dr Mukrudži.
Predsednica Kraljevskog kolegijuma lekara opšte prakse, dr Karen Prajs rekla je da su lekari primali složenije pacijente, kojima je bilo potrebno više savetovanja kako bi se odlučili za vakcinaciju, što je dodatno uticalo da stvori još veći zaostatak u lečenju drugih oboljenja.
– U narednom periodu ćemo se takođe susresti sa mnogo više slučajeva kovida u zajednici, s kojima ćemo morati da se nosimo, kao i sa davanjem treće doze vakcina – istakla je dr Prajs.
Problemi sve složeniji
Prema rečima dr Mukurdži, Novi Južni Vels je uradio dobar posao, jer su sklopile podugovore s privatnim bolnicama i drugim programima kako bi sustigli zaostatke iz 2020. godine. Ona je ujedno ocenila da će situacija sa izbornim operacijama biti drugačija i u zavisnosti od gradova i regiona.
Međutim, prema njenim rečima, najviše zabrinjava činjenica da kada pacijenti dođu na red za operaciju, kod mnogih će problem koji imaju postati složeniji, jer se njihovo stanje pogoršalo tokom dugog čekanja.
Pored toga, Members helt, vrhovno telo australijskih neprofitnih i zdravstvenih osiguravača u vlasništvu članova, saopštilo je da pored operacija zamene kuka, tu su i druge oblasti koje izazivaju zabrinutost, kao što su: uklanjanje raka kože, operacije bubrega i mokraćne bešike, ginekološke intervencije, kao i kardiološke i gastroenterološke.
Uz to, dr Prajs je naglasila da lekari opšte prakse takođe, očekuju priliv pacijenata s hroničnim stanjima, dijabetesom i reumatoidnim oboljenjima, posebno naglašavajući nastali problem narušenog mentalnog zdravlja u zajednici.
S druge strane, kako je istakla dr Mukurdži, s ovim zaostatkom službe mogu da se izbore samo uz pomoć dodatnog osoblja u bolnicama, uz napomenu da je potrebno da se obuči više lekara i medicinskog kadra i da se pojača finansiranje u državnim bolnicama.
Osim toga, dr Prajs je rekla da lekari žele reviziju Mediker popusta, kako bi mogli da provedu duže vremena sa složenim slučajevima.
Milijarde za zdravstvo
Prema podacima savezne zdravstvene službe, u finansijskoj 2018/19. godini australijska vlada potrošila je 80,6 milijardi dolara na sveukupne troškove zdravstvenog sistema, u poređenju sa 53 milijarde dolara koliko je ukupan iznos koji su potrošile sve vlade država i teritorija zajedno.
Ujedno je napravljen registar od 50.000 dostupnih lekara, što će olakšati diplomcima i zdravstvenim radnicima iz inostranstva da obnove radnu snagu australijskog zdravstva.
U Novom Južnom Velsu vlada je izdvojila dodatnih 450 miliona dolara za brze izborne operacije odložene u toku 2020/21. S otvaranjem države, elektivna hirurgija će, na početku, biti ograničena na 75 odsto u javnim i privatnim ustanovama u oblasti Sidneja.
Privatna osiguranja vraćaju novac
Privatna zdravstvena osiguranja su zatrpana zahtevima za povraćaj sredstava od korisnika kojima je dosadila nemogućnost pristupa elektivnim operacijama, dok lekari zahtevaju od državnih vlada da povećaju finansiranje bolnica kako bi smanjile svoje liste čekanja.
Nedavno je otkriveno da su pacijentima sa privatnim osiguranjem u Viktoriji počele da se otkazuju operacije u privatnim klinikama, kako bi se napravilo mesto za pacijente iz državnih bolnica.
Za to vreme privatni zdravstveni osiguravači razmišljaju o još jednoj rundi povraćaja sredstava, nakon što su osiguranicima već vratili više od 100 miliona dolara u avgustu.
Stižu medicinari iz inostranstva?
Vlada Viktorije je najavila da će zaposliti dodatnih 1.000 zdravstvenih radnika iz inostranstva, uključujući Australijance koji se vraćaju kući posle dugog perioda prinudno provedenog u inostranstvu.
Takođe je izdvojeno 255 miliona dolara kako bi se bolničkom osoblju isplatio dodatak od 60 dolara po smeni, kako bi uspeli da se nose s drastičnim povećanjem broja izbornih operacija.
