Školsko dvorište osnovne škole u melburnškom naselju Albenvejlu bilo je prošle subote ispunjeno grajom, igrom, razdraganom decom, brižnim roditeljima i pažljivim učiteljicama.
Tako je počeo prvi dan u Srpskoj etničkoj školi „Vuk Karadžić“ u Sent Albansu.Đaci starijih razreda su jedva dočekali da vide svoje drugare nakon godinu dana učenja putem interneta. Prvaci su se stidljivo držali svojih roditelja.
Za Mašu Kovačević ovo je bio prvi dan nove, srpske škole. Mama Dragana spremno odgovara na sva pitanja, a kada insistiramo da nam Maša odgovori koliko godina ima, ona stidljivo prstićima pokazuje šest.
– Želim da mi deca znaju naš jezik – kaže mama Dragana, čiji je stariji sin Milan već išao u ovu školu, a Maša je krenula u prvi razred.
Osmogodišnji Stefan Volk i njegova mama Snježana su već na svom terenu, jer ovo je za njih druga godina i imaju svoju omiljenu učiteljicu Ivanu, zbog koje Stefan naročito rado ide u srpsku školu.
Mama Snježana očekuje da Stefan ove i narednih godina nauči srpsku gramatiku, baš kako je prošle godine savladao čitanje i pisanje.
– Stefan sa ocem priča na engleskom, a samnom na srpskom i ovo je prilika da bolje savlada jezik, ali i da se druži sa vršnjacima – priča Snježana.
Omiljena učiteljica prvog i drugog razreda Ivana Krstina kaže da prvih dana škole zna da bude i suza, dok se deca ne naviknu.
– Moramo da se potrudimo da im približimo jezik, i zato u ovom razredu ima mnogo igre, pesama i drugih sadržaja. Deca učeći srpski nauče ne samo slova i našu kulturu, nego se razvijaju i prijateljstva – ističe učiteljica Ivana i dodaje da je pravo zadovoljstvo raditi u ovoj obrazovnoj ustanovi.
Ona naglašava da su se prošle godine starija deca lakše snašla s onlajn učenjem, dok je učenicima prvog i drugog razreda bila potrebna pomoć roditelja. Učiteljice su ipak uspele da drže časove i malima, istina manjem broju nego što ih se na početku upisalo.
Okupljene đake, roditelje i nastavnike pozdravio je otac Borislav Petrović, sveštenik Crkve Sveti Đorđe u Sent Albansu. Ističući kako je znanje svakog jezika bogatstvo, otac Bora je poželeo srećan početak nove školske godine i uspešan rad deci i nastavnicima.
Početak je bio prilika i da porazgovaramo s Nadom Tešić, predsednikom školskog odbora, na temu koliko je zadovoljna znanjem jezika koje deca iznesu iz škole.
– Ne mogu da budem apsolutno zadovoljna. Škola je ta koja treba da pruži osnove, a roditelji su ti koji bi trebalo da proces učenja srpskog jezika isprate do kraja. Deca u školi nauče da čitaju i pišu, ali to nije dovoljno, jer jezik je živa stvar – naglašava Nada.
S njenom ocenom slaže se i direktorka škole Tatjana Georgievska. Prema njenim rečima, za učenje jezika nije dovoljno da se radi jednom sedmično tri sata, koliko deca provedu u školi.
– Deca na odmoru pričaju na engleskom. Zato je neophodno da ih stimulišemo da u porodicama govore na srpskom jeziku. Potrebno je da roditelji na tome insistiraju, iako je poznato da je deci lakše da odgovaraju na engleskom – naglašava Tatjana.
Dalje unapređenje i očuvanje srpskog jezika u Australiji, naša sagovornica vidi kroz umrežavanje, ako ne svih srpskih škola, a ono svakako svih učitelja i nastavnika srpskog jezika na Petom kontinentu.
– Smatram da je važno da razmenjujemo ideje, materijale i da je neophodno profesionalno usavršavanje nas nastavnika, i to upravo specijalizovanog usavršavanja za potrebe učenja srpskog jezika u dijaspori – naglasila je direktorka Tatjana Geogievska.
Istovremeno s tri kampusa škole „Vuk Karadžić“ u Melburnu i Džilongu, za vikend je počela nastava i u drugim srpskim etničkim školama širom Australije, od Sidneja, preko Vulongonga, dok Adelajda, Gold Kousta, Brizbejna i Perta.
Nastavnica Branka – legenda
Za nastavnicu 12. razreda Branku Stevanović, koja već 20 godina u školi predaje srpski jezik, na prvom času u novoj školskoj godini učenicu su rekli da je „legenda, pametna, pozitivna, bog, lepa, srećna, puna energije, najbolja…“ Na to je nastavnica Branka odgovorila da se zaista najbolje oseća sa đacima u srpskoj školi.
Kratko prisustvujući prvom času, saznali smo da đaci rado prate tenis i fudbal, da vole moderan ples i da rado koriste određene društvene mreže.
Za sebe su prvog školskog dana rekli da su „umorni, nervozni, ali i razdragani, opušteni, iscrpljeni, pospani, ljuti, uzbuđeni, srećni i uzbuđeni…“
