Australijanci su manje zadovoljni životom, ali žive duže izveštaj je prvog nacionalnog “budžeta blagostanja“, koji je u petak predstavio blagajnik Džim Čalmers.
Ovaj budžet za dobrobit je rađen po uzoru na slične inicijative u zemljama, kao što su Novi Zeland, Kanada i Nemačka.
Praćeno je 50 različitih indikatora, kao što su: koliko se Australijanci osećaju bezbedno, koliko vremena ljudi imaju za rekreaciju, zadovoljstvo poslom, kvalitet vazduha i poverenje u institucije.
Dvadeset indikatora je zabeležilo poboljšanje, sedam je bilo stabilno, 12 se pogoršalo, a ostali su imali različite trendove.
Mnogi delovi izveštaja oslanjali su se na podatke stare i do pet godina, ali je blagajnik Čalmers negirao sugestije da su nalazi neadekvatni.
Ukupno zadovoljstvo životom u Australiji bilo je 7,5 (na skali od 0 do 10) između 2014. i 2019. godine, ali je 2020. godine palo na 7,2, verovatno zbog pandemije kovida.
Izveštaj je otkrio da se očekivani životni vek poboljšao kada se uporede podaci od 2001/03. do 2019/21. Može se očekivati da dečak rođen između 2019.-21. će živeti do 81,3 godine, dok bi devojčica mogla da očekuje da će živeti do 85,4 godine. Međutim, životni vek autohtonog stanovništva je kraće za 8,6 godina za muškarce i 7,8 godina za žene.
Međutim, izveštaj navodi da se Australijanci sve više suočavaju sa hroničnim zdravstvenim problemima, posebno kako stare. Poboljšanja u upravljanju zdravstvenim stanjem znači da mogu duže da žive sa hroničnim stanjima.
Kvalitet života se, takođe, vidi u izveštaju o blagostanju.
Poslednjih godina došlo je do pada broja ljudi koji kažu da se osećaju usamljeno. Količina slobodnog vremena u kojoj uživaju muškarci i žene je stabilna (provodi se oko 3,5 sata dnevno ispred televizora i više od dva sata slušajući radio ili podkaste).
Ali, se smanjuje vreme za volonterski rad. Oko četvrtine Ozija pomaže u zajednici u poređenju sa trećinom u 2019.
Australijanci su sve zadovoljniji svojim poslom, pokazuje izveštaj. Žene, koje su na tržištu rada u rekordnom broju u poslednjih šest godina, su najviše optimistične.
Australijanci su rekli da doživljavaju manje diskriminacije nego 2014, ali se osećaj nacionalne bezbednosti pogoršao od 2005. do 2023. godine.
Kvalitet vazduha je ostao stabilan, ali ugrožene vrste opadaju po većoj stopi nego 2002. Broj 278 posmatranih vrsta životinja, ptica, gmizavaca i riba smanjen je za 55 odsto.
Mentalno zdravlje je klasifikovano kao stabilno, ali podaci su išli samo do 2018. godine, što znači da nisu uključene u istraživanja zatvaranja zbog kovida, koja su predstavljala ogroman pritisak na dobrobit ljudi.
Izveštaj, takođe, zaključuje da su ljudi imali više zaostalih prihoda nakon otplate hipoteke kada se uporede 2002/03. sa 2019/20.
Priznaje se da su ovi podaci stari nekoliko godina i da je došlo do značajnog povećanja troškova stanovanja od pandemije.
Na pitanje o pouzdanosti takvih podataka, blagajnik Čalmers je rekao da je ovo prva prilika Australije da uradi ovakav izveštaju, koji zemlje poput Kanade, Novog Zelanda i Škotske već objavljuju.
– Mi ćemo ga usavršiti, poboljšati, radi se o širim trendovima i promenama. Jedan od zadataka je da identifikujemo nedostatke – rekao je blagajnik i dodao da je pozdravio povratne informacije ljudi.
Blagajnik Čalmers je rekao da su troškovi života očigledan prioritet vlade u ovom trenutku, pored pitanja rešavanja inflacije i dodao da to ne znači da zdravlje i dobrobit treba da budu ignorisani.
Veći dug i prihodi
Izveštaj o blagostanju razmatra i važna ekonomska pitanja, kao što su nivo duga koje drže vlade (Australija je nazadovala od 2008.) i nacionalni dohodak po osobi (koji je porastao u poslednje dve decenije).
Dok je Australija 12. najveća svetska ekonomija, izveštaj kaže da se po meri ekonomske složenosti, koji prati kako nacija kanališe znanje u složenije industrije, Australija se nalazi na 91. od 133 mesta. Australija se prema ovoj metrici, rangira iza Kenije i Laosa, a odmah ispred Bangladeša i Tadžikistana.
Promene u državi
Poboljšanje – Očekivani životni vek pri rođenju (žene 85,4 godine/muškarci 81,3 godine)
* Poverenje u druge ljude (bio je 54,1% u 2006, 61,4% u 2020.)
* Nacionalni dohodak po glavi stanovnika (bio je 48.538 dolara u 2002.-03, sada je 68.092 dolara)
* Generisani otpad po osobi (bio je 3,05 tona u 2006-07, sada 2,95 tona).
Nepromenjeno – Procenat ljudi koji doživljavaju visok ili veoma visok nivo psihičkog stresa (stalno 13%)
* Nejednakost prihoda i bogatstva (stabilna od 2007-08)
* Zadovoljstvo životom (stabilno između 2014. i 2019.)
Nazadovanje – Biološka raznolikost (55% pad u obilju 278 vrsta od 1985.)
* Produktivnost (nivo rasta produktivnosti u Australiji je usporen na 1,2%)
* Beskućništvo (bio je 45 na 10.000 ljudi 2006, sada 48 na 10.000)
* Poverenje u nacionalnu vladu (53,2% ljudi je imalo poverenje 2006, sada 49,9%).
Izvor: Measuring What Matters
Loša ocena opozicije
Vršilac dužnosti opozicionog lidera, Susan Lej je rekla da nije protiv merenja blagostanja, ali je ovaj izveštaj zasnovan na pogrešnim podacima.
– Podaci moraju da budu tačni, da informišu politiku koja funkcioniše u stvarnom svetu, a to nije ono što vidimo – istakla je Lej.
Poslanik Nacionalista, Barnabi Džojs je nazvao izveštaj „potpuno beskorisnim“.
– Reći ću vam ko se ne oseća zadovoljno, penzioner koji ne može da plati račun za struju, osoba koja menja ono što stavlja u kolica za kupovinu jeftinijeg proizvoda – naglasio je Džojs.
