U Izveštaju UN o indeksu otpada od hrane, objavljenom 2021, naveden je zanimljiv podatak – da je takav otpad kojim slučajem država, to bi bio treći najveći izvor emisije gasova, nakon SAD i Kine!
Australija daje veliki doprinos emisiji gasova jer proizvodi 7,6 miliona tona prehrambenog otpada godišnje. To je ravno 312 kilograma po osobi, prema dokumentu koji je objavilaovdašnja organizacija “Inovacija hrane“. Otprilike 70 odsto bačene hrane je jestivo, u isto vreme kada se jedan od šest odraslih Australijanaca bori da ima dovoljno da pojede.
– Australijski prehrambeni otpad napunio bi stadion MCG deset puta svake godine ili niz prikolica koje se protežu od Perta do Sidneja – rekao je Stiven Lapidž, izvršni direktor Istraživačkog centra za borbu protiv otpada od hrane, koji je osnovala federacija.
Prema njegovim rečima, Australija troši milijarde dolara na izgradnju boljih puteva, a ni približno toliko na pokušaje da se smanji rasipanje hrane i nastale negativne posledice.
Važno je istaći da otpad od hrane čini tri odsto australijskih emisija gasova, što je ravno prosečnom automobilu koji se vozi oko sveta – dva miliona puta.
Osim toga, to je i veliki trošak. Prosečno Ozi domaćinstvo troši do 2.500 dolara godišnje kupujući hranu koja se baci, a nacionalni otpad od hrane košta oko 36,6 milijardi dolara godišnje. Australija takav otpad klasifikuje kao hranu/piće namenjene ljudskoj ishrani koja ne stigne do potrošača, ili se nakon toga baci.
– Odbačene semenke, kosti i kore se računaju kao otpad da bi se podstaklo preispitivanje: kore i semenke grožđa preostale od proizvodnje vina mogu da se recimo iskoriste kao sastojak za nutritivne proizvode.
– Namirnice kojima se hrani stoka nije otpad, kao ni hrana koju spasavaju dobrotvorne organizacije, ukoliko se na kraju pojede.
– Kompost se smatra otpadom, iako je dalje u hijerarhiji od deponije, jer se emisije u velikoj meri smanjuju aerobnim razlaganjem organske materije.
Analiza je komplikovana, ali nema sumnje da je najštetnija radnja od svih – bacanje hrane u kantu. U nacrtu UN od 17 ciljeva za preuređenje sveta, jedna od stavki se odnosi i na osiguranje održivog modela potrošnje i proizvodnje, sa ciljem da se prepolovi globalno bacanje hrane do 2030.
Australija se obavezala da će raditi na ovom projektu pod okriljem Nacionalne strategije za otpad od hrane, mreže inicijativa koja daje prioritet industriji.
Uštedite novac
Oko 60 odsto globalnog otpada hrane, na nivou potrošača, dolazi iz domaćinstava, u odnosu na 26 odsto od usluga ishrane i 13 odsto od maloprodaje. Prema rečima Stivena Lapidž, bilo da je motivacija briga za životnu sredinu, ili ušteda pomenutih 2.500 dolara svake godine, dovoljno je samo da se kupe prave količine hrane, da se pravilno uskladište i da se sve pojede.
– Ukoliko ne možete sve da pojedete, nahranite kućne ljubimce ili napravite kompost – preporučio je on.
