Australijski premijer Entoni Albaneze je u sredu objavio da je subota, 14. oktobar, datum održavanja nacionalnog referenduma o tome da li da se izmeni Ustav kako bi se uspostavilo novo savetodavno telo za Aboridžine i ljude sa ostrva Tores moreuza.
Nazvano „Glas Parlamentu“, novo telo bi davalo savete i predstavljalo parlamentu i vladi sva pitanja, koja se odnose na autohtono stanovništvo Australije.
Glas Parlamentu je označen kao vitalni korak ka ispravljanju bolne istorije diskriminacije Aboridžina i stanovnika ostrva Tores moreuza u Australiji.
Glas predstavlja novi pristup. Prvobitno predložen u dokumentu pod nazivom „Uluru izjava od srca“ nakon ustavne konvencije prvih nacija 2017. godine, Glas bi bio ugrađen u Ustav kako bi se osiguralo da će imati stalno prisustvo i ulogu u australijskoj vladi.
Da bi ustavni referendum bio uspešan, on mora da dobije većinu glasova na nacionalnom nivou, kao i većinu glasova u većini država, to znači četiri od šest država. Glasovi dve australijske teritorije, Kapitalne teritorije Australije i Severne teritorije, računaće se u nacionalnom prebrojavanju glasova, ali ne i prema zahtevu većine država.
Svi punoletni Australijanci su u obavezi da izađu i glasaju na referendumu.
Inače, referendumi u Australiji ne prolaze često. Samo osam od 44 prethodna referenduma je prošlo.
Poslednji put kada je Australija glasala na referendumu koji se bavio pitanjima starosedelaca bio je 1967. godine.
Ovaj referendum je omogućio dve stvari: Komonvelt je mogao da ubroji Aboridžine i Ostrvljane Toresovog moreuza u nacionalni popis, i donese zakone u vezi sa Aboridžinima i stanovnicima ostrva Tores moreuza.
Referendum je dobio veliku podršku. Pošto je vlada po prvi put mogla da donese zakone o autohtonom stanovništvu Australije, obezbedila je da oni budu zaštićeni Zakonom o rasnoj diskriminaciji koji je usvojen 1975. Ovaj zakon je zabranio diskriminaciju pri zapošljavanju, stanovanju i pristupu javnim objektima, kao što je plivanje u bazenima, bioskopima i prodavnicama.
Uoči ovogodišnjeg referenduma, nacija je podeljena na „da“ i „ne“.
Kampanja „da“ ističe da vreme za promene, naglašavajući kako su vlade izneverile zajednice prvih nacija širom zemlje.
Kažu da bolje političke odluke proizilaze iz toga što će se čuti šta lokalne zajednice misle o pitanjima koje ih se tiču. Da bi se obezbedila podrška uglavnom neautohtonog stanovništva, kampanja, takođe, predstavlja Glas kao priliku da se svi Australijanci okupe u podršci priznavanju i demokratskoj obnovi.
Argumenti protiv Glasa izneti su po dva različita osnova.
Nezavisna senatorka Lidija Torp, iz DjabVurung, Gunaj i Gundidžmara naroda, tvrdi da je Glas nemoćno savetodavno telo. Ona je pozvala vladu da umesto toga postigne sporazum sa Aboridžinima i stanovnicima ostrva Tores.
Zvanična kampanja „ne“, koju predvode konzervativne opozicione stranke, predstavila je predloženi Glas kao telo za elite u Kanberi, glavnom gradu nacije, koje bi izazvalo podele u zemlji i bilo sklono sudskim prekoračenjima. Zagovornici kampanje „da“ tvrde da su mnogi argumenti „ne“ dezinformacije.
Referendum 2023. je prvi put da Australija razmatra kako Aboridžini i stanovnici ostrva Tores moreuza mogu biti smisleno predstavljeni u saveznoj vladi. Kakav god da bude ishod referenduma, on će poslati snažnu poruku ostatku sveta o tome kako Australijanci gledaju na svoju zemlju, ocenio je sajt Konverzejšn.
Rešenja drugih država
Na međunarodnom planu, druge zemlje su pokušale da stvore poboljšano političko učešće i odgovornost vlade za autohtone narode.
Na Novom Zelandu, na primer, postoji određena zastupljenost Maora u parlamentu. U Skandinaviji, „Sami parlament“ predstavlja sedam autohtonih naroda širom Finske, Norveške i Švedske. U Kanadi, ljudi iz prvih nacija imaju i ugovore o „prvom kontaktu“ o kojima se pregovaralo po dolasku u Evropu, kao i moderne ugovore.
Slaba zastupljenost
Aboridžini i stanovnici ostrva Tores moreuza čine veoma manjinu ukupne australijske populacije (manje od 4 odsto), tako da pravo glasa nije uvek osiguravalo političku zastupljenost.
Iako trenutno ima 11 članova Aboridžina u parlamentu, oni ne mogu da predstavljaju sve Aboridžine. I tek treba da bude bilo kakvih predstavnika na nivou Komonvelta sa ostrva Tores, arhipelaga između Australije i Papua Nove Gvineje.
