Psiholozi smatraju da roditelji ne bi trebalo da teže savršenstvu. Važno je da deca vide kako odrasli uče iz svojih grešaka i popravljaju odnos.
Roditelji često veruju da moraju da budu savršen uzor svojoj deci. Međutim, psiholozi kažu da upravo trenuci kada roditelji pogreše i zatim pokušaju da isprave grešku mogu da budu najvažnije lekcije za njih.
Dečja psihološkinja Beki Kenedi objašnjava da deca dosta uče kada vide da odrasli preuzimaju odgovornost za svoje postupke i pokušavaju da poprave odnos nakon konflikta. Prema njenim rečima, to je jedna od najvažnijih strategija za izgradnju zdravih odnosa.
Kada roditelj napravi grešku, na primer, povisi ton ili reaguje previše emotivno, a zatim se izvini i objasni šta se desilo, dete uči nekoliko ključnih stvari:
kako preuzeti odgovornost za svoje postupke
– da greške nisu kraj sveta
– kako popraviti odnos nakon konflikta
– kako izgleda zdrava komunikacija u odnosima.
Kenedi naglašava da deca upravo kroz takve situacije razvijaju veštine koje će im kasnije pomoći u prijateljstvima, partnerskim odnosima i na poslu.
Drugim rečima, nije problem da vi, kao roditelj, pogrešite – problem nastaje onog trnutka kada ne priznate svoju grešku i ne izvinite se za postupke. Kada roditelj kaže, primera radi, ovo: „Žao mi je što sam vikao. Nije trebalo to da uradim“, dete vidi primer emocionalne zrelosti.
Psiholozi zato smatraju da roditelji ne bi trebalo da teže savršenstvu. Važno je da deca vide kako odrasli uče iz svojih grešaka i popravljaju odnos.
Takvi trenuci mogu postati snažne lekcije o poverenju, empatiji i odgovornosti koje deca nose sa sobom celi život.
