Američka CIA je bila umešana u rušenje vlasti Slobodana Miloševića 2000. godine u šta je uloženo 40 miliona dolara, otkriva novinar Dejvid Šajmer u tekstu za časopis „Forin afers“.
Šajmer je u protekle dve godine je intervjuisao više od 130 zvaničnika među kojima je osam bivših direktora CIA, još više njenih službenika, kao i direktore nacionalne obaveštajne službe, državne sekretare, savetnike za nacionalnu bezbednost, generala KGB i bivšeg predsednika SAD, Bila Klintona. U tekstu za najnoviji broj časopisa „Forin afers“ američki novinar analizira vekovnu istoriju uplitanja SAD u tuđe izbore i skrivene napore da se manipuliše stranim demokratskim izbornim procesima.
Šajmer navodi da su najviši zvaničnici nacionalne bezbednosti u Vašingtonu razmatrali korišćenje CIA u strane izborne procese u najmanje dva slučaja. Jedan su izbori u Srbiji 2000. godine, kada je to pretočeno i u akciju, a drugi izbori u Iraku 2005. godine.
40 miliona dolara za rušenje Miloševićevog režima
Prema rečima Šajmera, prvi slučaj uplitanja u 21. veku se desio 2000. godine, kada se Milošević, predsednik Jugoslavije, kandidovao za reizbor u Srbiji. On objašnjava da je Milošević bio komunista povezan sa Moskvom, srpski nacionalista i čovek koji je kršio ljudska prava, a kako tvrdi, sredinom devedesetih omogućio je kampanju etničkog čišćenja u Bih i nekoliko godina kasnije i na Kosovu.
Dodaje i da mu je Leon Paneta, sekretar odbrane u administraciji Bila Klintona od 1994. do 1997. godine, rekao da su „Miloševića smatrali lošim momkom i čovekom koji bi okrenuo svet naglavačke ukoliko se ne preduzmu neki koraci protiv njega.“
Izbori 2000. godine bili su šansa za to.
„Ne znam da li smo javno rekli da je naš cilj promena režima“, rekao je Džejms O’ Brajen, tadašnji specijalni izaslanik Klintona za Balkan, ali „nismo smatrali da je Milošević sposoban da vodi normalnu zemlju“.
Od sredine 1999. do kraja 2000. godine, javne i privatne američke organizacije potrošile su približno 40 miliona dolara na programe u Srbiji, podržavajući ne samo Miloševićevu opoziciju, već i nezavisne medije, građanske organizacije i inicijative za izlazak na glasanje. Kroz ovaj otvoreni angažman, objasnio je O’ Brajen, Sjedinjene Države su imale za cilj da unesu ravnotežu u izbore koje je Milošević hteo da izmanipuliše.
Jednako kao što su kako su Stejt department, Američka državna agencija za međunarodni razvoj (USAID) i nevladine organizacije finansirane od SAD otvoreno uticale na izbore u Srbiji, CIA je činila isto, samo u tajnosti, navodi se u tekst.
Šta je Klinton mislio o Miloševiću
Džon Sajfer, koji je postao šef ispostave CIA u Srbiji neposredno nakon izbora, objasnio je da je agencija usmerila „sigurno milione dolara“ u antimiloševićevsku kampanju, uglavnom kroz sastanke sa ključnim pomoćnicima lidera srpske opozicije van granica njihove zemlje i „dajući im gotovinu“ na licu mesta.
U jednom intervjuu sam Klinton je potvrdio Šajmeru da je ovlastio CIA da se meša u izbore 2000. godine u korist Miloševićevih protivnika. „Nisam imao problema s tim“, rekao je Klinton za program tajnog delovanja CIA, uz tvrdnju da je Milošević „bio hladnokrvni ubica koji je prouzrokovao smrt stotina hiljada ljudi“.
Šajmer dalje otkriva da se CIA u Srbiji fokusirala na vršenje uticaja na mišljenje ljudi, a ne na menjanje glasačkih listića. „Nismo lažirali glasove niti svesno lagali birače da bismo ih naterali da podrže ljude koje smo se nadali da ćemo pobediti“, objasnio je Klinton. Umesto toga, CIA je davala novac i drugu pomoć za kampanju opozicije.
Lideri Kongresa, napominje se u tekstu, znali i podržali ovaj tajni plan. Trent Lot, lider većine u Senatu, seća se da kada je saznao za operaciju svesrdno ju je podržao.
„Milošević je bio potpuno van kontrole. Nismo nameravali da izvršimo invaziju ali je tamo vladao haos i morali smo nešto da preduzmemo“, rekao je Lot.
Šta je Klinton rekao Putinu?
Kako su se izbori približavali, Klinton se brinuo da će Milošević prevarom doći do pobede. „Ovi izbori će biti važni, ali verovatno neće biti fer“, rekao je Vladimiru Putinu, novom ruskom predsedniku, dve i po nedelje uoči izbora, kako pokazuju nedavno objavljeni transkripti njihovih razgovora a on se u odgovoru na to požalio na NATO intervenciju prethodne godine, rekavši da Rusija nije bila konsultovana o tome.
Američke organizacije za promociju demokratije, deleći zabrinutost Klintona, pokušavale su da obezbede da Milošević ne uspe da falsifikuje prebrojavanje glasova. Jedna nevladina organizacija finansirana od strane SAD obučila je više od 15.000 aktivista za praćenje biračkih mesta.
Na dan izbora, članovi opozicije prebrojavali su glasačke listiće zajedno sa državnim službenicima. Državno brojanje glasova sugerisalo je da Milošević tesno vodi. Paralelno brojanje, međutim, otkrilo je da je nadmoćno je izgubio. Izbili su veliki protesti. Pošto nije uspeo da uguši narodnu revoluciju Milošević je morao da podnese ostavku.
Dve decenije kasnije penzionisani oficiri američke obaveštajne službe smatraju da se njihov rad pokazao ključnim u porazu Miloševića. Sajfer je govorio o „uspehu“ operacije CIA. Vajs je rekao da su SAD dale značajan doprinos i da je „kombinacija“ prikrivene i otvorene taktike proizvela „pozitivan ishod“.
Upitan zašto se akcija u Srbiji smatra vrednom, Klinton je odgovorio da je „postojao prag broja mrtvih, a Milošević ga je prešao“.
