Globalni tim astronoma, pod vođstvom Univerziteta u Voriku, upotrebio je teleskop Evropske svemirske agencije (ESA) da otkrije planetarni sistem koji preokreće naše razumevanje formiranja planeta, sa dalekim stenovitim svetom.
U našem solarnom sistemu, unutrašnje planete (od Merkura do Marsa) su stenovite, a spoljne planete (od Jupitera do Neptuna) su gasovite. Ovaj planetarni obrazac – stena pa gas – dosledno se opaža širom Mlečnog puta.
Tako je bilo sve dok međunarodni tim naučnika nije detaljnije pogledao zvezdu nazvanu LHS 1903. Njihove opservacije otkrivaju sistem od četiri planete koji krši ovu konvenciju.
Planete oko LHS 1903 (hladne, prigušene crvene patuljaste zvezde) počinju sa stenovitom planetom koja kruži blizu, a zatim dva gasovita sveta, što je očekivani planetarni obrazac.
Međutim, pomoću satelita ESA za egzoplanete CHEOPS, astronomi su videli iznenađujuću četvrtu planetu na spoljnom rubu sistema – i najudaljenija planeta je bila stenovita, a ne gasovita, stoji u članku objavljenom na sajtu Phys.org.
„Ovaj čudni poremećaj predstavlja specifičan izvrnuti sistem. Stenovite planete se obično ne formiraju daleko od svoje matične zvezde, spolja u odnosu na gasovite svetove“, kaže dr Tomas Vilson sa Odeljenja za fiziku Univerziteta u Voriku.
Tradicionalni modeli sugerišu da su planete najbliže zvezdama stenovite jer zračenje zvezde odnosi njihove gasovite atmosfere, ostavljajući gusta, tvrda jezgra.
Gasoviti džinovi se formiraju dalje u hladnijim regionima gde se gas može akumulirati i planete ga mogu zadržati. Ipak, izgleda da je daleki stenoviti svet koji kruži oko LHS 1903 ili izgubio svoju gasovitu atmosferu ili je nikada nije formirao.
Dr Vilson i kolege razmatraju različita objašnjenja za nastanak te neobične stenovite planete. Da li su stenovite i gasovite planete zamenile mesta? Ili je stenovita planeta izgubila svoju atmosferu u sudaru? Ove teorije su odbačene.
Pronašli su dokaze da se četiri planete nisu formirale u isto vreme, kao što bi se očekivalo, već jedna za drugom u procesu koji se naziva izvrnuto formiranje planeta. Ako je LHS 1903 rodila svoje četiri planete jednu za drugom, od unutrašnje do najspoljnije planete, onda svaka planeta evoluira po redu skupljajući prašinu i gas iz okoline i ostavljajući udaljenije planete da čekaju i potencijalno evoluiraju u drugačijem okruženju.
„Do vremena kad se ova konačna spoljna planeta formirala, sistem je možda već ostao bez gasa, koji se smatra bitnim za formiranje planeta. Ipak, imamo mali, stenoviti svet, nasuprot očekivanjima. Izgleda da smo pronašli prvi dokaz za planetu koja se formirala u okruženju sa potrošenim gasom“, objašnjava dr Vilson.
Ova mala stenovita spoljna planeta možda je samo neobičan izuzetak ili je možda prvi trag novog obrasca u načinu evolucije planetarnih sistema. Kako god bilo, to je otkriće koje zahteva objašnjenje koje se nalazi izvan našeg tipičnog shvatanja o formiranju planeta.
Naše teorije o formiranju planeta zasnivaju se na onome što vidimo i znamo o našem solarnom sistemu. Pošto vidimo sve više i više različitih egzoplanetarnih sistema, počinjemo da preispitujemo ove teorije.
Mnogo toga o načinu formiranja i evolucije planeta je i dalje misterija. Pronalaženje ovakvih tragova za rešavanje ove zagonetke je upravo ono što CHEOPS ima za cilj, kažu naučnici.
