Dinosaurus kog mnogi zamišljaju kao nemilosrdnog grabljivaca koji je lovio bilo koje nesrećno stvorenje koje mu se nađe na putu, zapravo je imao vilicu sa mnogo nervnih završetaka što ga je činilo dosta izbirljivijim kada je hrana u pitanju, pišu japanski paleontolozi u studiji objavljenoj prošle nedelje, prenosi The New York Times.
Iako to ne mora da znači da je bio mnogo uviđavan prema plenu, činjenica je da je Ti reks zapravo imao sofisticiranu donju vilicu, koja – kada je reč i količini nervnih završetaka – može da se poredi sa čeljustima današnjih krokodila pišu naučnici sa Instituta za istraživanje dinosaurusa u Fukui Prefečural Univerziteta, koji su sproveli studiju.
Drugim rečima, prema studiji, Ti reks vrlo verovatno nije jeo „na slepo“. Imao je oštra čula pomoću kojih je mogao da prepozna različite delove svog plena i da ih različito žvaće u zavisnosti od toga šta mu je pod zubima.
– Čeljusti tiranosaurusa bile su dovoljno moćne da slome kosti – rekao je Soičiro Kavabe, jedan od autora studije i paleontolog sa instituta.
„Međutim, u situacijama u kojima je hrane bilo u izobilju, možda su koristili svoje osetljive njuške kako bi selektivno pojeli hranjivije delove svog plena. Ishrana tiranosaurusa možda nije bila tako sirova kao što zamišljamo.“
Šta je Ti-reks zapravo jeo jer na nivou spekulacija i zamišljanja i nemoguće je tačno utvrditi, ali značaj studije je u tome što otkriva složen razvoj nerava u mandibuli tiranosaurusa, rekao je on.
– Na osnovu morfologije mandibularnog nerva tiranosaurusa, uspeli smo da razjasnimo da je vrh vilice tiranosaurusa najverovatnije imao prilično dobar senzor – rekao je dr Kavabe.
Dr Kavabe i drugi naučnik, Soki Hatori, docent na institutu, koristili su kompjutersku tomografiju ili CT skeniranje kako bi analizirali i rekonstruisali strukturu kanala čeljusne kosti kroz koju bi prošli živci i krvni sudovi. Proučavali su fosil Ti reksa pronađen u formaciji Hell Creek u Montani.
Fosil je dobro očuvan, što je omogućilo istraživačima da prouče strukturu kanala, rekao je on.
Osetljivi vrhovi vilica takođe daju odgovore o tome kakav je tiranosaurus možda bio roditelj.
Krokodili takođe imaju osetljive njuške, koje im pomažu da otkriju plen u vodi, ali zbog njega imaju i fino podešen osećaj dodira da mogu da nose svoje mlade u ustima, a da ih ne prignječe snažnim čeljustima.
– Možda je tako funkcionisao i tiranosaurus – rekao je dr Kavabe.
Studija podvlači „nežniju stranu Ti reksa, rekao je Jack Tseng, paleontolog sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, koji je pročitao izveštaj.
– Zaista smo bili opsednuti snagom koju je Ti reks posedovao, a ne svojom finoćom – rekao je on.
Izveštaj daje „drugu dimenziju“ stvorenju nad kojim je javnost opsednuta, ali se retko doživljava kao nešto više od čudovišta, rekao je dr Tseng, koji je analizirao ugriz mladog tiranosaurusa.
Ipak, dr Tseng je rekao da nalazi studije naglašavaju potrebu za više fosilnih dokaza koji bi pokazali kako se koristila osetljiva mandibula dinosaurusa.
