Predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović izjavio je da bi napustio tu funkciju da nije uspeo da dovede Željka Obradovića za trenera.
Kako je rekao u razgovoru za Sportski žurnal, dugo je čekao „DA“ od najtrofejnijeg evropskog trenera svih vremena i da nijednog trenutka nije imao plan B.
– Najponosniji sam što smo uspeli da vratimo Željka Obradovića u klub i što imamo ekipu od koje dosta njih strahuje. Najiskrenije vam kažem, ekskluzivno, ja nisam imao drugu opciju. Da Obradović nije pristao, verovatno bih otišao iz kluba. Nisam verovao da, iz pozicije u kojoj smo se našli, bilo ko drugi može da pokrene ono što javnost hoće i navijači žele. Samo Obradović – počeo je Mijailović.
Šansu je video u emociji Obradovića prema Partizanu, s kojim je bio prvak Evrope 1992. godine.
– Krenula je ta komunikacija, pre svega kroz šalu. Kada smo Zoran Savić i ja bili u Španiji, na sastanku u Evroligi, tada smo se videli sa Željkom i rekli mu da bismo želeli da to bude on. On se nasmejao i rekao da ne postoji nikakva šansa. Kada se vratio i kada smo počeli da se viđamo, stavio sam sve karte na sto. Ljudi u klubu su bili protiv toga da čekamo odluku, da ne bismo kasnili sa pravljenjem ekipe. Nije bilo vremena da napravimo ekipu koja može da opravda ciljeve. Imali smo tešku sezonu, koju sam, lično, jedva izgurao jer je sve ostalo na meni, bez trenera i sportskog direktora. Nekako, u Partizanu kada je lepo, svi su tu da te savetuju, da budeš deo pobedničke ekipe. A kada je teško, onda nema nigde nikoga. Onda teret nosite sami, i ja sam već dugo teret nosio sam. Iskreno, bio sam se i umorio, ali mi nije padalo na pamet da odustanem.
Posle 20 dana Obradović je pristao.
– U jednom trenutku sam mu i najiskrenije rekao da nemam rezervnu opciju i da ću da ga čekam koliko god treba. Ali verovao sam da će on da pristane. Čak je o posle bio period i neke ćutnje, od nekih 20 dana, što mi jedan od težih perioda. Gde sam čekao da se javi… Nekih sedam dana pre nego što smo se dogovorili, razgovarali smo tri sata. Tada sam zaključio da postoji 70 odsto šansi da pristane. Ozbiljan je čovek, zna šta hoće, potrebni su mu uslovi. Svestan je rizika koji prihvata. Ta situacija je više meni odgovarala kao predsedniku, nego njemu kao treneru.
Otkrio je i da mu je Obradović preneo da dosta rizikuje…
– Tada smo pružili ruku jedan drugome. U tom trenutku nismo imali ni ugovor. Kasnije smo ga potpisali. Rekao je da mi veruje, da voli Partizan, da je to njegov motiv. Da zna koliko rizikuje, ali da hoće da ide napred. U trenutku kada je izašao iz kancelarije, nisam bio siguran da li se to zaista delilo. Da li je moguće. Samo sam čekao da zakažemo konferenciju za medije. I kada se to završilo, za mene je to bio trenutak potpisivanja ugovora.
Za tri dana biće tačno četiri godine kako je Mijailović preuzeo Partizan.
– Ponosan sam što smo opstali kao Partizan. Realno, te 2017. godine klub je postojao samo na papiru i svi su sumnjali da išta kvalitetno možemo da uradimo. Samo je dug ka toj famoznoj banci, i ka Dušku Vujoševiću, bio je dva miliona evra. To je za nas ozbiljan novac. Bilo je mnogo nerešenih problema. Ponosan sam što smo opstali kao klub, ali i što smo za ove četiri godine uspeli da se borimo i budemo konkurentni. Što smo osvojili i neke trofeje i što smo – u toj sezoni kada nas je, nažalost koronavirus sve zajedno pokosio. Uspeli da dođemo u situaciju da budemo prvi u svim takmičenjima, pa i da, eventualno, dođemo u situacju da osvojimo sve trofeje – rekao je Mijailović.
