Sve učestalija prisvajanja srpskih crkava i manastira samo su deo orkestrirane kampanje koja za cilj ima da sve više ograničava osnovna prava SPC, ali i slobodu pristupa pojedinim verskim objektima, ocenila je za „Vesti“ docent dr Jasmina S. Ćirić, profesor Univerziteta u Kragujevcu i ekspert za srpsku srednjovekovnu baštinu.
Kršenje prava SPC
Ona je povodom ograđivanja temelja manastira Bogorodice Hvostanske u Studenice, i postavljanja table na kojoj je na albanskom jeziku napisano da je reč o bazilici, istakla da negiranje verskih prava, ali i svi primeri ozbiljnih kršenja prava SPC, neslaganja sa odlukama najviših sudova i sistematsko uništavanje svetinja, posebno od 1999. godine, jasno ukazuju da kosovske vlasti očigledno ne vide mogućnost za bilo kakvo prisustvo srpskog naroda i SPC na prostoru Kosova i Metohije. Smatra da je u pitanju proces „desrbizacije kosovskometohijskog prostora“ što podrazumeva i brisanje? istorijskog nasleđa.
– Ovaj trend postaje očigledan u slučaju manastira Studenice Hvostanske. Mada je većina Albanaca nacionalni identitet gradila na osmanskom i komunističkom nasleđu, poslednjih godina je primetan zaokret ka albanskom identitetu i potenciranje rimokatoličke veroispovesti, a sve u cilju eventualnih potraživanja protektorata Vatikana – smatra dr Ćirić.
Ekspert za srednjovekovnu srpsku kulturu kaže da je prisvajanje ove svetinje pokušaj Albanaca da na svaki način dokažu svoje ilirsko poreklo.
– Insistiraju da je reč o bazilici, ali akcentovanje te reči je sasvim nepotrebno. Reč bazilika potpuno je neuko istaknuta, kao da je u pitanju arhitektonski termin koji nije bio u graditeljskoj praksi u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi – pojašnjava naša sagovornica.
Raška škola
Drugi sporni podatak koji je vezan za interpretaciju na tabli ispred samog lokaliteta odnosi se na to ko baštini pomenutu baziliku.
– Znamo da je reč o ranovizantijskoj bazilici koja je izgrađena sredinom 6. veka i imala je sve što je bilo uobičajeno za bazilike toga doba: prostor za relikvije i atrijum na zapadnom delu. Ostaci bazilike i podzemne grobnice predviđene za više osoba čine delove ranovizantijskog, a ne dardanskog nasleđa. Na temeljima ove bazilike, u trećoj deceniji 13. veka, izgrađena je nova crkva koja je služila kao sedište Hvostanske eparhije. Ova crkva bila je harmoničnih proporcija, sagrađena u maniru raške graditeljske škole, sa transeptom i kupolom. Neretko se po oblicima poistovećuje sa crkvom Hrista Spasa u manastiru Žiča – poentira dr Ćirić i dodaje procene da je crkva rekonstruisana 1219.
Ona je ukazala da se u svim pregledima srpske srednjovekovne arhitekture, na osnovu sačuvanih temelja i podataka koji su proizašli iz iskopavanja, Studenica Hvostanska uzima kao bitan arhitektonski primer koji pripada glavnim tokovima srpske arhitekture 13. veka.
Udar na svetsko blago
Ćirić kaže da uprkos svetskom značaju, posebno Dečana, Gračanice, Pećke Patrijaršije i crkve Bogorodice Ljeviške koji su i na listi UNESKO spomenika svetske kulturne baštine iz nemanjićkog perioda, već 25 godina pod oružanom zaštitom zbog bezbednosnih opasnosti.
– Ovi sakralni objekti dragocenom arhitekturom i freskama koje su svedočanstvo srpske istorije, kao i vladarske ideologije dinastije Nemanjića, unikatna su dela srednjovekovne umetnosti i kao takva su jedinstven segment evropske i svetske kulturne baštine. Umesto da budu poštovani, suočavamo se sa situacijom da je njihov opstanak nemoguć bez oružane zaštite, a mogu biti preimenovani i ograđeni preko noći u nešto što nikad nisu bili – zaključuje naša sagovornica.
Perfidna zloupotreba
Albanci, kako sagovornica, na sve načine pokušavaju da iskoriste podatak da Unesko, stavljajući pod zaštitu srpske svetinje, nije prihvatio odrednicu čija je baština, već geografsko mesto gde se nalazi.
– Takvu, za nas nesretnu situaciju, Albanci perfidno koriste, odnosno zloupotrebljavaju. Više puta ponovljena laž postaje istina. Uprkos digitalnim repozitorijumima fresaka, detaljima fresaka na kojima su ktitori srpski srednjovekovni vladari, stranci će češće naći podatak da je reč o kosovskim manastirima, a ne ko su baštinici. Ta promena identiteta je vidljiva i u kompletnoj izmeni toponima po KiM. Drugim rečima, sve što ima veze sa Srbima mora biti promenjeno – kaže ona.
