Politički predstavnici Albanaca iz tri opštine na jugu centralne Srbije (Preševa, Bujanovca i Medveđe) vratili su se iz Vašingtona s tvrdnjom da su izdejstvovali obećanje Stejt departmenta da će dobiti „specijalan tretman za pitanje ove oblasti“.
Članovi delegacije Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe su tokom posete SAD lobirali da se „zvanično otvori pitanje položaja etničkih Albanaca u ovom delu Srbije“.
U američkom Stejt departmentu razgovarali su sa direktorom Kancelarije za južnu Evropu Martinom Mekdauelom. Prema rečima predsednika opštine Bujanovac Nagipa Arifija, upravo im je Mekdauel obećao specijalan tretman, pa ističu da su sa sastanka otišli inspirisani ovim obećanjem i ohrabreni da ostanu posvećeni svojim ciljevima. U delegaciji je bila i funkcionerka Partije za demokratsko delovanje Ardita Sinani, koja je poručila da je „Preševska dolina tema na najvišim instancama američke dipomatije“.
Novo žarište
Albanski predstavnici s juga Srbije u Vašingtonu su se videli i s kongresmenom Džejmsom Mekgavernom. Prema rečima Nagipa Arifija, on im je dao ogromnu podršku i označeni su kao najodaniji prijatelji Amerike. Ardita Sinani otišla je korak dalje izjavom da je Mekgavern pravi čovek da pred najvišim institucijama SAD pokrene pitanje „diskrimancije Albanaca Preševske doline od strane države“.
– Razgovarali smo o pasivizaciji prebivališta, nezastupljenosti Albanaca u institucijama, militarizaciji područja, ekonomskom ugnjetavanju, autoritarnoj vlasti u Srbiji. On je svestan političke situacije na Balkanu – navela je Ardita Sinani.
Međutim, diplomata Milisav Paić ocenjuje za „Vesti“ da Vašingtonu ne pada na pamet da usred ukrajinske krize otvara novo žarište.
– Oni su primljeni na najnižem nivou u Stejt departmentu, a njihova priča o podršci SAD je pokušaj da se taj deo juga Srbije, koji oni zovu Preševska dolina, otvori kao žarište. To što rade je na liniji izjave prištinskog premijera Aljbina Kurtija o proširenom Kosovu koje bi obuhvatilo i te tri opštine. Ali, to je neostvarivo jer su Albanci samo u Preševu u većini, u Bujanovcu ih je polovina, dok su u Medveđi Srbi većinsko stanovništvo – pojašnjava Paić.
Pritisak zbog Kosova
On ukazuje da bi predstavnici iz ove tri opštine hteli da internacionalizuju to pitanje na liniji velikoalbanske ideje i pritisaka Zapada na Srbiju da se dođe do konačnog rešenja koje bi podrazumevalo priznanje Kosova.
– To je lokalna priča koja bi poremetila međunacionalne odnose u ovom delu Srbije. Pritom, vrlo neozbiljna jer očekuju da SAD reaguju, što bi bilo direktno podsticanje razbijanja Srbije u njenim granicama – kaže Paić.
Kurti platio put
Putovanje u SAD, kako je obelodanio šef bujanovačkog odbora Alternative za promene Arber Pajaziti, finansirala je vlada u Prištini donacijom od 50.000 evra Nacionalnom savetu Albanaca za lobiranje i podizanje pitanja Preševske doline. U delegaciji su, pored Arifija i Ardite Sinani bili i Šaip Kamberi i Ragmi Mustafa.
Zamutili i u SB UN
Delegacija iz tri opštine s juga Srbije pokušala je da iskoristi i činjenicu da je Albanija trenutno predsedavajuća Savetom bezbednosti UN. Oni su u razgovoru s ambasadorom Albanije u UN Feritom Hodžom ponovili priču o „diskriminatorskim stavovima vlasti u Beogradu prema njihovoj etničkoj zajednici“. Od Hodže su zatražili da ih podrži u nastojanju da zvanično otvori pitanje položaja Albanaca u ovom delu Srbije.
Oružje iz Ukrajine stiže na Balkan
Zapadne države ignorišu činjenicu da će pošiljke naoružanja Ukrajini dovesti do širenja crnog tržišta u Evropi, a da je deo tog već prošvercovan u BiH, Albaniju i na Kosovo, kazala je portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Miroslav Bjegović, profesor bezbednosti na Univerzitetu MB, kaže za „Vesti“ da je tačno da će to oružje koje Ukrajina dobija prvenstveno od SAD i Velike Britanije delom završiti na prostoru BiH i Kosova.
– Na tim prostorima su terorističke ćelije i naselja džihadista. Oni vape za oružjem koje samo ovako mogu da dobiju za crne pohode. To je bezbednosni rizik ne samo za Balkan već i za EU koja je na meti terorista, pa time predstavlja i crveni alarm za bezbednosne službe – kaže profesor Bjegović.
Prema rečima našeg sagovornika, zbog toga ne čudi izjava Zaharove.
– To nam govori koliko pojedine države manipulišu ovim prostorom i ukrajinsko-ruskim sukobom, gde je jedan od osnovnih ciljeva razjedinjena i slaba Evropa bez međusobnog poverenja koje je glavni uslov za saradnju na planu bezbednosti- zaključio je Bjegović.
Lobisti obećavaju kule i gradove
Albansko lobiranje ipak nije baš lako podići na nivo Ujedinjenih nacija. Nekadašnji predstavnik Srbije pri UN Branko Branković kaže da je potrebna pisana saglasnost svake države da bi se bilo koji problem njene unutrašnje politike pokrenuo u UN.
– Kad je 1991. pokretano pitanje Jugoslavije, nije se moglo bez pisma koje je trebalo da potpiše ministar Budimir Lončar. Ali, on to nije učinio, već tadašnji ambasador pri UN Darko Šilović, i onda je pitanje SRJ moglo da bude na dnevnom redu. Dakle, bez saglasnosti Srbije pitanje Albanaca ne može biti na dnevnom redu – objasnio je Branković.
On dodaje i da sumnja da bi Albanija u ovom trenutku kada dobro sarađuje sa Srbijom oko inicijative Otvoreni Balkan otvarala ovakva pitanja pred UN, što bi predstavljalo direktno mešanje u unutrašnje poslove naše zemlje. Prema Brankovićevim rečima, lobisti ne žele da se liše ogromnog novca kog dobijaju od albanske dijaspore po pitanju KiM, pa im obećavaju podršku i ono što je veoma teško ostvarivo.
