Priština nastavlja juriš za ulazak u međunarodne organizacije, a tek što je zatražila prijem u Savet Evrope, tzv. ministar kulture Hajrula Čeku je već najavio mogućnost da Kosovo aplicira i za prijem u Unesko 2023. godine.
Pravoslavne crkve na Kosovu Čeku je okarakterisao kao izuzetno kulturno blago građana Kosova i celog čovečanstva. Na ovo svojatanje i otimanje srpskih svetinja uzvratio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, podsetivši da je srušeno 135 srpskih crkvi i manastira, uključujući i one na listi Svetske kulturne baštine. Petković je, inače, nekoliko dana ranije izneo stav državnog vrha da Beograd neće nemo posmatrati guranje tzv. Kosova u međunarodne organizacije.
Sve što je na Kosovu urađeno i sve što je Kosovo kao entitet uradilo, događalo se u periodima izrazite nestabilnosti i lomova na međunarodnom planu, komentariše za „Vesti“ poteze Prištine novinar Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici.
On je naglasio da je presedan Kosova razorio međunarodno pravo i među Albancima utvrdio mišljenje da se najveći rezultati postižu u periodima haosa i nestabilnosti.
– Sve ove godine oni ponavljaju da Srbi i Rusi destabilizuju Kosovo, a sada pokušavaju da na talasu antiruskog raspoloženja, kako kažu, „zauvek izbace Srbe i njihov uticaj sa Kosova“. Međutim nije jednostavno objasniti, na jednoj strani, čuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, a na drugoj insistirati na razbijanju Srbije. Presedan koji je, navodno, samo napravljen za Kosovo, daje Albancima u Prištini „pravo“ da uprkos svemu, traže ono što im ne pripada i nadaju se da će iskoristiti najveću krizu od Drugog svetskog rata do danas – zaključio Živojin Rakočević.
Čeku je za „Gazetu ekspres“ rekao da je njima mesto u Unesku. Tvrdi i da Priština ima jedan od najnaprednijih modela u svetu za zaštitu pravoslavnog kulturnog nasleđa i obavezuje se da pravoslavne crkve, sveštenstvo u hramovima i vernici neometano uživaju ova prava po zakonu. Pritom navodi i da je tzv. Kosovo učinilo mnogo na povećanju nivoa bezbednosti, restauracije i funkcionisanja pravoslavnih crkava.
Povodom tog prištinskog modela za zaštitu „pravoslavnog kulturnog nasleđa“, Petković podseća na rušenje 135 srpskih svetinja posle rata, uključujući i one koje se nalaze na listi svetskih kulturnih baština. Ukazuje da je u Prištini kulturno nasleđe kuća nacističkog saradnika Džafera Deve iz čije su se restauracije povukli UN i EU.
– Najnapredniji model zaštite pravoslavne baštine?! Po tome je Hram Hrista Spasitelja u Prištini u grafitima, Samodreža pretvorena u toalet, a zabranili ste obnovu Arhangela. O vraćanju zemlje Dečanima da i ne govorimo – podsetio je Petković na odnos Prištine prema srpskim svetinjama.
Ana Brnabić: Vrhunac cinizma
Povodom zahteva Kosova za prijem u SE, premijerka Srbije Ana Brnabić je naglasila da to rade u godini kad je Priština uskratila jedno od osnovnih prava Srbima u južnoj pokrajini, odnosno izjašnjavanje na referendumu 16. januara i izborima 3. aprila. To je, kaže, vrhunac cinizma, jer su rekli da ne planiraju implementaciju Briselskog sporazuma, a uz pomoć prijatelja se prijavljuju u SE koji je zaštitnik ljudskih prava, i to oni koji su poništili sva prava Srba na KiM.
– Očekujem od zemalja Kvinte da stanu iza svojih reči i kažu im ne, ne može – poručila je ona.
Atmosfera nasilja
Sveštenstvo manastira Visoki Dečani, koje dugo sa Prištinom vodi bitku za svoje zemljište, na Tviteru je prošlog meseca ukazalo da se SPC na Kosovu već 22 godine suočava sa otvorenom diskriminacijom, uništavanjem i skrnavljenjem nasleđa. Kažu da Priština pokazuje nesposobnost u zaštiti nasleđa i stvara atmosferu koja poziva na nasilje.
-Takvo ponašanje, s uskraćivanjem naših zakonskih prava, odbijanjem da sprovedu odluke Ustavnog suda i pored međunarodnih kritika, stvorilo je atmosferu nultog poverenja u njihovu spremnost i dobru volju da izgrade inkluzivno društvo za sve zajednice – navodi se na Tviteru.
Izmišljaju sukobe
U Grčkoj se održava sednica Komiteta za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine SE na kojoj učestvuje predsednik srpskog parlamenta Ivica Dačić. Prištinski mediji su izvestili o navodnom sukobu njihovih zvaničnika sa Dačićem i preneli izjavu poslanika DSK Arbena Gašija da je Dačić nastojao da ne dozvoli da predstavnici Prištine dobiju reč i da su se sukobili na pitanju proglašenja nezavisnosti Kosova.
Oglasio se i Ivica Dačić, ali ne o sukobu, već o susretu sa predsednikom Parlamentarne skupštine SE, Tinijem Koksom, na marginama sednice Komiteta. Dačić je u razgovoru ponovio stav Srbije i „argumente koji potvrđuju da bi prijem Kosova bio u suprotnosti sa međunarodnim pravom, Rezolucijom SB UN i vrednostima koje zastupa ova međunarodna organizacija, kao što su ljudska prava“. Kao primer je naveo to što Srbima sa Kosova nije bilo omogućeno da na Kosovu glasaju na srpskom referendumu, a potom i izborima, aprila ove godine.
